Институт за бакар је до 2007.год. био друштвено, зависно предузеће, које је пословало у оквиру холдинга Рударско топионичарског басена Бор. Те, 2007.године, Институт за бакар се издваја из матичног предузећа и формално постаје државна институција са 100% капитала Републике Србије, уз промену назива у Институт за рударство и металургију Бор.

Наследио је ИРМ тада много тога лошег од РТБ-а Бор.

Имао је 500 недовољно упослених радника, са 7 доктора наука, 8 магистара и 60 инжењера над којима је за њих 250 спроведен социјални програм. Наслеђено је 6 милона еура дуга према јавним приходима, 1,5 милиона еура дуга према тржишним повериоцима, 5 неизмирених бруто зарада према запосленима са просечном нето платом од 288 еура, без опреме и средстава за рад, са крововима који су прокишњавали, руинираним радним простором и ентеријером, вратима без брава, једноструким прозорским стаклима из 1963.године, канцеларијама са оштећеним патосом и без итисона, катастрофалним тоалетима и са двориштем у корову.

Једноставно и буквално речено, ИРМ је био типичан пример фирме која је у ликвидацији, и којој је само недостајао ланац и катанац.

Радна атмосфера је у том периоду дотакла дно неизвесности и очаја, без наде и ентузијазма да ће се ИРМ извући, да ће уопште постојати, као и многа друга друштвена предузећа у Србији која су отишла у ликвидацију. Нико није веровао да ће икада доживети тренутак у коме се данас налазе.

Шта је то што је до данас постигнуто у Институту за рударство и металургију Бор?

- Враћен је комплетан дуг од око 7,5 милиона еура према јавним приходима и повериоцима, из средстава остварених на тржишту, радом запослених;

- Исплаћене су све заостале зараде а данас достигнути нето просек износи 750 еура;

- У кадровској структури ИРМ данас има 22 доктора наука са изборним научним звањима, 39 младих доктораната у земљи и иностранству, које финансира ИРМ из сопствених средстава, 80 инжењера свих техничких струка, и знатан број техничара и лабораната. Приоритет и стварна огромна пажња посвећена је оспособљавању младих кадрова;

- Обезбеђени су софтверски пакети и најсавременија опрема за научна и стручна усавршавања у области пројектовања и лабораторијских испитивања;

- ИРМ Бор је из сопствених средстава од 2007 до 2019. године уложио око 9 милиона еура у најсавременију лабораторијску опрему за минералне ресурсе, мониторинг технолошких и еколошких процеса, који се односе на воде, ваздух и земљиште, метеоролошко праћење климатских промена, мониторинг аерозагађења и др. Набављени су најсавременији софтвери у пројектовању из области геологије, рударства, металургије, машинства, енергетике, грађевинарства и других области;

- Велики и перманентни обим улагања у набавку нове опреме допринео је да ИРМ данас, поред класичних метода хемијских, геомеханичких, геотехничких и испитивања у области припреме минералних сировина, вода, ваздуха и земљишта, испитивања обавља по најсавременијим методама (акредитовано преко 350 метода) и на најсавременијој опреми. Набављена су полуиндустријска постројења за флотацију руде и прераду племенитих метала, најсавременија лабораторијска опрема, коју нико у Србији не поседује и на којој нам завиде и неки институти из западноевропских земаља, а што нам је отворено речено приликом њихових посета. Реч је, пре свега, о полумобилном постројењу за пречишћавање отпадних и киселих рудничких вода, постројењу за биолужење нискосадржајних руда и материјала, новом затвореном систему рафинације племенитих метала, опреми за различите врсте еколошког мониторинга и много тога другог. Похвале су стигле од највећих у нашој области: Алфред Нигхт Енглеска, Алеџ Стењарт Енглеска, СГС Швајцарска, Акита универзитет Јапан, Хаземаг Немачка и још неких посетилаца из Аустралије, Турске, Италије, Француске;

- Урађена је адаптација преко 7000 м2 простора и купљен пословни простор за пројектантско одељење у Београду од скоро 300 м2, адаптирани су сви радни простори за пројектанте и лаборанте на нивоу “А” класе, а сав пословни простор је постао енергетски ефикасан са драстичним смањењем трошкова енергије;

- Уведени су сви потребни стандарди у пословању и акредитоване лабораторије које заузимају око 4000 м2 простора;

- Урађени су на веома високом нивоу приступни паркинзи, двориште, обновљен комплетан возни парк који сада има 33 јединице теренских, комерцијалних, теретних и службених возила средње и високе класе;

- Успостављена је велика сарадња са међународним научним компанијама из Јапана, Немачке, Шпаније, Британије, Аустрије, пограничним земаљама. Преко пројеката који се финансирају из средстава Европске Уније, ИПА и ХОРИЗОНТ 2020, реализовани су пројекти чија је укупна вредност износила преко 10 милона еура;

- Успостављена је веома значајна и плодоносна сарадња са привредним организацијама у региону: Република Српска, Црна Гора, Македонија, Румунија и др. Извозни резултати и приходи са инотржишта учинили су да ИРМ из сопствених девизних средстава финансира своје увозне потребе, добије на ликвидности, солвентности и укупној стабилности у пословању. За узврат, пројектна решења ИРМ-а значајно су допринела унапређењу и одрживом развоју многих предузећа као што су - Рудници и термоелектрана Гацко, Рудник и термоелектрана Угљевик, Рудник Пљевља али и бројне рударске компаније у Србији: ЗиЈин, Колубара, Костолац, ЦРХ, ТЕНТ, НИС, итд.

ИРМ Бор је, гледано из угла достигнутог степена научно технолошког развоја, без лажне скромности, светска фирма у стручном и научном погледу, у коју су уведени сви стандарди и кодекси професионалне пословности. Наш Институт је сигурно јединствен пример у Србији. Данас је то институција са стручним, научним и техничким потенцијалом, која је заслужено стекла статус најбољег института у својој области не само у земљи и региону, него постала препознатљива и у светским оквирима. Од стране високорангираних и светски познатих компанија које се баве провером бонитета привредних субјеката, наш Институт је, на понос свих нас, оцењен веома високом оценом АА+. Да би се све ово постигло, да би се остварили овакви пословни и финансијски резултати уложени су заиста надљудски напори уз веома велика одрицања у корист будућности.

По нашем мишљењу, главна заслуга овог човека од почетка његовог руковођења до данас је његова визија тржишног преструктуирања ИРМ-а. Он је од фирме у оквиру система РТБ-а која је прешла у државно власништво уместо државних фондова, ослањања на субвенције и донације, одабрао тежак изазов тржишта науке, истраживања, пројектовања и производње. Реализацијом те визије др Бугарин је остварене приходе од републичких фондова науке свео на учешће од 17% у укупним приходима ИРМ-а. Ове приходе није добио као донацију или субвенције него остварио учешћем на конкурсима ресорног Министарства уз жестоку конкуренцију са осталим институтима и установама. Борбом на тржишту ИРМ је ЗАРАДИО свој данашњи материјални положај. Инвестирао је 9 милиона евра, повећао број квалификованих научних радника, остварио пословање без кредита са пуном ликвидношћу и просечном зарадом запослених од 750 евра месечно.

План рада др Бугарина, дат у прилогу, је концепт даље реализације те визије са наставком доминантне позиције на тржишту, у складу са развојем рударства и металургије у Србији и окружењу, са циљем да ИРМ буде за корак испред са својим истраживачким капацитетима како би био стабилан фактор тог развоја а не само технички сервис привреде на коју је орјентисан.

Потпуна реализација те визије у претходних 10-так година, и план даље реализације тог концепта, гарантује да је признање у категорији Најбоља стратегија за трансформацију предузећа дошло у праве руке.

Узимајући у обзир речено, околности и привредно окружење у Србији и шире у региону, готово је сигурно да ИРМ представља јединствен пример опоравка једног практично пропалог друштвеног предузећа у лидера на тржишту у својој области и да такви примери висе не постоје или су изузетно ретки.