Пише: Сања Ђурђулов

Сигурно смо сви некад били у прилици, радећи различите врсте послова, искусити радно место, односно компанију, где смо видели и осећали да наше ангажовање у току радног времена није правилно испуњено, самим тим није ни довољно продуктивно. Невоља је у томе што у неким случајевима нисмо у могућности много тога урадити на том плану, из разлога што нас сам систем ограничава или усмерава, односно сами надређени.

Једино што можемо урадити да испунимо и „олакшамо“ себи такву ситуацију јесу лична креативна решења и сналажљивост. Кад то кажемо, мислимо на нова идејна решења везано за потенцијалне пројекте, обнављање контаката са старим клијентима или тражење нових, уређење радног простора, истраживање тржишта, нова знања из области којима се бавимо у каријери, и сл. Како време одмиче, овакви покушаји такође неће бити делотворни уколико видимо да се мало тога мења на самом радном месту и са радним задацима везаним за пословање. У том случају, мало шта може помоћи испунити просечно 8-часовно радно време.

Шта урадити тим поводом?

Осим најлакшег могућег решења, а то је дати отказ и променити компанију, јесте предлог измене дужине трајања радног времена за одређена радна места, односно прилагођавање трајања радног времена у односу на задатке радног места, а у циљу повећања продуктивности појединца, а тиме и напретка самог система. Такав циљ и ако на микронивоу, доноси крупне измене на макроплану.

С обзиром да компанија свој рад заснива на људима, на њих се мора првенствено обратити пажња, инвестирати у људе, уместо у нпр. скуп намештај у пословном простору. Запослени који се осећа продуктивно услед испуњења радних задатака, како квалитативно тако и квантитативно, је задовољан радник, што за последицу има успешан организациони систем.

Објаснићу на примерима.

Уколико сте позиционирани на радном месту за бригу о корисницима, било би пожељно да се оно уоквири на максимално 6-часовно радно време, из разлога што представља претежно монотоно радно место , а захтевно што се тиче одузимања личне енергије од стране потрошача. Насупрот томе је рад у администрацији исте компаније, где се радни задаци базирају на папирологији и секретарским пословима. Стога се оно води под динамичније радно место, а које не одузима много личне енергије. Такво радно место се веома лако испуни на 8-часовном плану.

Други случај, попут производње, и то на примеру оператора који спада у физички напорно радно место због стојећег положаја и рада рукама, а ментално неизазовно, такви послови би се требали ограничити попут претходног примера. Супротно томе је позиција инжењера који се у просеку сваких сат времена сусреће са новим задатком или изазовом, јер је радно место ширег опсега надлежности.

Пад енергије услед прекомерног рада, односно услед досаде на послу врло негативно утиче како на пословни тако И на приватни живот појединца. Таква стања доводе временом до неуролошких и осталих психосоматских обољења. Исто тако, познато је да континуирана пажња код просечне особе износу максималних 45 минута, што објашњава и зашто школски часови толико трају.

Рађена су званична истраживања од стране чланица ЕУ као и Јапана о овом феномену где након правилно регулисаног радног времена долази до високог пораста продуктивности код запослених, И то у врло кратком року. Наравно, те исте земље су врло брзо и примениле такав систем и користе га као ново „златно правило“ ка успеху. Велику улогу у томе игра и сам послодавац, који ако сматра да би измена редовног 8-часовног режима довела до побољшања, он може да то и уради у оквиру своје компаније. Овде се такође може говорити и о иновативности, неки ће то формулисати као „похлепа за још већом зарадом“, а неки ће констатовати да је то једноставно у традицији тих народа.

Зашто све ово наглашавамо?

Зато што се надамо да ће се једног дана применити урађена истраживања из области менаџмента људских ресурса, а која су ту да би нам свима олакшала и улепшала радни и каријерни век.


sanja djurdjulovСања Ђурђулов - члан Коморе менаџера људских ресурса Србије

Прочитајте и ово: Шта треба да зна менаџер талентом?