Да ли се више исплати да се иде у превремену пензију и плаћају пенали или да се ради за плату мању од просека

 Ово је једно од најчешћих и за будуће пензионере најважнијих питања. Како би се отклонила свака недоумица око тога Фонд за пензијско и инвалидско осигурање на свом сајту даје комплетно упутство како израчунати износ пензије.

Предуслов је да су регулисане све године радног стажа, односно да постоје све уплате доприноса током радног века.

Дилема наше читатељке, графичког радника, која нам се јавила, је да ли да са платом од 39.000 динара колико прима последњих годину и по (пре тога је 12 година била око 34.000) а има 35 година радног стажа и 60 година, настави да ради или не. Наиме, хтела би да израчуна да ли јој се више исплати да плаћа пенале за превремено пензионисање докле год буде примала пензију, или да настави да добија ову плату јер ће јој пензија тако бити можда већа. А можда и неће.

У ПИО фонду објашњавају да је први корак у одређивању висине пензија утврђивање свих зарада у току каријере, а затим се зараде остварене у свакој календарској години упоређују с просечном зарадом у Србији у тој години.

У доходак се урачунавају сви остварени приходи за које су плаћени доприноси за ПИО. То значи да се осигураницима који су упоредо с радним односом обављали и самосталну делатност сабирају зараде по оба основа.

Дељењем износа остварене плате са просечним износом добија се годишњи лични коефицијент. Уколико је остварена зарада већа од просека, коефицијент је виши за један, а ако је мања и коефицијент је нижи за један.

Законом је најнижи годишњи коефицијент ограничен на пет и то је један од начина којима се ограничава максимална висина пензије, кажу у ПИО. За године за које није могуће утврдити податке о оствареној заради рачуна се лични коефицијент одређен за остале навршене године стажа. Тиме се избегава да година за коју нема података утиче на укупан износ пензије. Осим тога, овако добијен износ принадлежности је реалнији.

Након одређивања годишњег личног коефицијента за сваку годину стажа израчунава се лични коефицијент и то тако што се збир свих личних коефицијената дели с укупним трајањем периода за који су они утврђени.

Ово је, објашњавају, врло важна ставка, јер у случају да осигураник има стаж краћи од 12 месеци у току једне године чини се да математичка формула није сасвим исправна.

Управо чињеница да се збир годишњих личних коефицијената дели с укупним периодом за који су ти коефицијенти утврђени, утиче на то да дају законску формулу за израчунавање висине пензије потпуно правично.

Лични коефицијент је законом ограничен на 3,8 и то је други начин ограничавања максималног износа пензије.

Женама осигураницима се утврђени стаж увећава за шест одсто чиме се завршава прелазни период у којем се смањивао проценат увећања. Истовремено се инвалидским пензионерима стаж за обрачун висине пензије такође увећава по одређеној формули.

Множењем личног коефицијента и стажа за обрачун добија се лични бод који се множи општим бодом заједничким за све пензионере. На овај начин пензионер долази до коначног износа принадлежности.

За будуће пензионере посебно је важан обрачун плате у последњој години јер се више не доводи у однос са просечном зарадом за целу годину, већ и са такозваним обрачунским износом просечне годишње зараде.

То значи, да се као годишњи коефицијент за пензионере који у пензију иду у јуну израчунава просечна месечна зарада за јануар–април и помножи са 12. Док се за оне који у пензију иду у фебруару узима само просечна зарада за јануар и такође множи са 12.

Тиме се, закључују у ПИО, избегава чекање наредне године и објављивање података о просечној заради па и то да тај податак утиче на висину пензије за период када пензионер није ни радио.

Извор: ПОЛИТИКА