Стрес је скуп не специфичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају адаптивни механизам у организму како би се организам заштитио успостављањем равнотеже са средином. Неки људи се могу успешније прилагодити свом окружењу, неки не. Слично томе, реакција или одговор на стрес су разноврсни, од осећаја мучнине, претеране реакције до физичког колапса. Стрес се ретко може видети како се исказује у позитивном светлу, чак и када постоје сугестије да умерена количина стреса може бити добра за нас у неким ситуацијама.

На другој страни, отпорност је важан фактор у томе како се људи носе са стресом. У медицинском смислу, отпорност је способност организма да се заштити од невоља. Одакле долази та отпорност?

Постоји хемијски одговор организма који подупире ово, при чему у стресним ситуацијама хипофиза у мозгу ослобађа неурохормоне. Као одговор, надбубрежна жлезда ослобађа адреналин и кортизол. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде. Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене: убрзање рада срца, повећање снаге срца, сужење крвних судова, периферног ткива, али и проширење крвних судова срца, мозга, неких мишића и још неких битних органа итд. Адреналин припрема организам за борбу или бег.

Кортизол, важан хормон, учествује у одговору организма на стрес и одговоран је за повећање крвног притиска, шећера у крви а има и имуносупресивно дејство. Кортизол искључује ослобађање неурохормона. Истраживања показују да су неки људи са високим нивоом кортизола који су резултат стресних ситуација развили заштитни механизам који им помаже да се носе са будућим стресом.

Отпорност је комплексна и променљива, баш као што је стрес, али људи је могу развити и искористити да се врате из лоших ситуација. Из овога се може закључити да се може приступити животу на одређени/е начине који стварају отпорност. Ове заштитне мере помажу у очувању равнотеже између физичког здравља и психолошког здравља. Један од начина је да се поново процене ситуације које иначе имају негативне и стресне конотације.

Такође је корисно покушати и развити алтернативне опције за решавање текућих ситуација које изазивају стрес. Поред ових мера, важно је култивисати позитивну слику о себи и регулисати емоционалне реакције. Не ради се о томе да се трпи, него да допустите себи да осетите непријатне емоције и да схватите да су савршено нормалне. Развијање позитивне слике о себи значи да када се осећа да ствари не иду онако како би желели, да имате и друге опције и друге позитивне ствари које се могу искористити. Отпорност није аутоматски гарантована одбрана од стреса, али људи могу развити стратегије за подстицање његовог развоја.

Део овог развојног процеса може укључити и лично повлачење, издвајање из стресне средине и узимање времена да будете удаљени од догађаја, како би се омогућила опуштеност и добила реална могућност да се поново уради процена. Концепт опоравка може изгледати старомодан, али се заснива на веома здравим и практичним принципима. Овако удаљавање се може показати непроцењивим како би се помогло појединцима да прођу кроз промене. Постоје уобичајене ствари које радимо и што сматрамо стресним. Изградња отпорности значи, имати поглед на њих и размишљање о томе да ли бисмо их могли видети у другачијем контексту. Проактивно приступање потенцијално стресним ситуацијама може помоћи, треба увек имати план Б.