Шта треба да знате о МОБИНГУ – II део

По дефиницији, мобинг је психолошки терор у пословном животу . Мобинг је и подстицање или навођење других на злостављање. Злостављач може да буде послодавац, шеф, директор, колега или група колега, а жртва може да буде појединац али и група радника. Термином „МОБИНГ“ обухваћене су све врсте шиканирања на радном месту. Преведено на српски језик мобинг је: морално злостављање, психолошко малтретирање, психолошки терор...

Мобинг није ништа ново и постоји од кад постоји људски род и жеља појединца за влашћу или његове жеље да други раде за њега (уместо њега) а корист да буде углавном његова.

Мобинг је облик понашања на радном месту, којим једна особа или више њих периодично или перманентно психички понижава другу особу са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета, све до елиминације с радног места. Сексуално узнемиравање, игнорисање, исмејавање, претње, закидање на заради… само су неки од облика злостављања. По својој структури, мобинг је насртај на част и углед, садржи клетву, увреду, и кршење основних људских права. Мобинг изазива здравствене сметње и симптоме, промене у психичкој и емоционалној сфери, промене на телесно-здравственом плану и промене у понашању.

Уцене, понижавање, шпијунирање, исмејавање, игнорисање, уколико се догађају на послу представљају психолошки терор и то је мобинг. Облик понашања на радном месту, којим једна особа или више њих периодично или перманентно психички злоставља и понижава другу особу са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета је такође, мобинг.

Најчешће се јавља “вертикални мобинг” који подразумева да претпостављени злоставља једног или више подређених, ређе (веома ретко) се дешава да једна група запослених злоставља претпостављеног. Други вид је “хоризонтални мобинг”, који се дешава између оних који имају исти положај на хијерархијској лествици. Жртве мобинга су обично особе које се издвајају од осталих начином мишљења и логиком размишљања, најбољи или најобразованији појединци, који за колеге представљају опасност или конкуренцију. Врло често су то запослени пред пензијом, али и млади који тек почињу да раде, инвалиди, особе другачије сексуалне орјентације. Последице се виде у облику „клиничке слике последица“ која је састављена од поремећаја у расположењу и понашању, а најчешће са тим долазе и озбиљне соматске сметње.

Ко може да тражи заштиту од злостављања?

Заштиту од злостављања могу да траже сви запослени без обзира на то да ли су у радном односу (запослени на одређено или неодређено време) или раде по неком другом уговору (преко омладинске задруге, по уговору о делу, волонтерском уговору, уговору о стручном оспособљавању и усавршавању…).

Како да препознаш мобинг?

Постоји правилник Министарства рада и социјалне политике у којем је прецизно описано која се врста понашања сматра злостављањем на раду. Да би неко неприхватљиво понашање заиста било окарактерисано као мобинг и да би ти као жртва могао да покренеш поступак за заштиту од злостављања, није довољно да се такво понашање деси једанпут, већ мора да се понавља. То што се колега једног дана надурио и није хтео да прича с тобом није разлог да тражиш од послодавца да те заштити од злостављања на раду или да га тужиш суду. Да поновимо најважније! Да би неко неприхватљиво понашање заиста било окарактерисано као мобинг и да би ти као жртва могао да покренеш поступак за заштиту од злостављања, није довољно да се такво понашање деси једанпут, већ мора да се понавља. Ово, „мора да се понавља“ је врло битан детаљ, ако желите да докажете да сте злостављани на раду!

Ипак, постоје случајеви када можеш да се заштитиш и после само једног инцидента. Реч је о сексуалном узнемиравању. Закон о раду омогућава ти да после првог непријатног искуства на радном месту поднесеш против злостављача тужбу за накнаду штете.

Наставиће се

Прочитајте и ово: Менаџмент Људских Ресурса и Локална Самоуправа