У фабрикама, компанијама, нарочито производним при великим спољашњим температурама, као што су ових дана, веома је битно да запослени имају слободан приступ и могућност да пију воду и да се освеже.

Ако је спољна температура ваздуха 35, у производним халама је веома тешко за обављање радних дужности јер се запослени веома брзи исцрпљују и доводе се до изнемоглости и дехидратације.

У модерном пословању, нарочито кад је слаб квалитет пијаће воде, многе организације снабдевају се пијаћом водом од спољних снабдевача, користећи расхладне уређаје. Такво снабдевање може бити отежано у условима високих спољних температура јер је потражња велика.

Такође се мора имати у виду да је и цена воде у складу са захтевима. Због те цене и приликом веће потрошње неки послодавци су склони да „опструишу“ редовно снабдевање запослених свежом водом.

У Србији смо већ имали такве случајеве да послодавци зарад уштеде неких средстава прибегавају нехуманим средствима у односу према радницима. При том не знајући да се такав однос враћа као бумеранг у виду постигнутих резултата самог радника, задовољства, флуктуације запослених и на крају самог имиџа, бренда послодавца.

У оваквој ситуацији у једнако тешком положају су и људи који раде на позицији менаџера људских ресурса. Какав приступ, каква комуникација, какво објашњење, какав став заузети, шта урадити у оваквим ситуацијама?

Коме се жалити?

Навешћемо један пасос за размишљање:

„Инспектор рада, као државни службеник и носилац јавних овлашћења, врши надзор над применом прописа у области рада у два изузетно значајна сегмента са аспекта остваривања права лица која су радно ангажована, а то су области радних односа и безбедности и здравља на раду. Добро стање у овим областима није само интерес радно ангажованих лица, него и друштва у целини.“

Због тога је улога инспектора рада изузетно значајна.

Инспектор рада има задатак да својим активностима допринесе успостављању односа у којима ће се у што већем обиму остварити права и обавезе учесника у радном процесу.

Морамо и да поставимо питање, ко ће заштити запосленог од отказа или репресалија на радном месту, ако се жали да нема довољно пијаће воде (ово наводимо као пример)?

Нарочито ако је то „страни инвеститор“ па да га не би увредили дозволили смо и више него што би требало.

Или можда много питања постављамо овим текстом?


Прочитајте и ово: Како до титуле "Најгори менаџер"?