Ефекат пандемије на тржиште рада

Укупна запосленост у другом кварталу знатно ће се смањити, процењују економисти.

Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), у мају је, у односу на април, број незапослених повећан за десетак хиљада. Незапослених је сада око 523.000, а на крају априла их је било 513.000. За месец дана, бивших запослених, било да су добили отказ, било да су им престали уговори о раду, било је 8.900.

Може се рећи да су ово најсвежији подаци о незапослености у Србији, јер се последњи доступни подаци Анкете о радној снази и формалној запослености, које објављује Републички завод за статистику, публикују крајем маја и односе се на први квартал 2020. године.

Колики је пад запослености узрокован актуелном привредном кризом изазваном пандемијом знаће се крајем јула, када буду објављени подаци о формалној запослености за други квартал. Тај период се, наиме, поклапа са ванредним стањем и повећањем проблема на тржишту рада.

Проблематиком смањења запослености бави се публикација „Квартални монитор” (КМ) Економског факултета у Београду. И они констатују да је на формалном тржишту рада у периоду април-мај, према изјавама представника власти, мање 10.000-15.000 запослених, што је око 0,6 одсто од укупног броја формално запослених.

„Мали пад запослености на формалном тржишту у Србији последица је постојања законских ограничење и уговора о раду којима се прописују процедуре отпуштања радника. Осим тога, државни програм исплате минималца запосленима у приватном сектору у периоду мај-јул утицао је на смањење или бар одлагање отпуштања. Процењујемо да ће укупна запосленост у другом кварталу имати значајан пад и да ће она бити претежно последица губитка послова на неформалном тржишту. Мада је постепени опоравак привредне активности почео већ у мају ове године, процењујемо да ће се погоршање на тржишту рада наставити током целе друге половине ове године, а вероватно и у делу наредне године и обухватаће пре свега формално тржиште радне снаге”, наводи се у анализи ове публикације.

Интензивније отпуштање у приватном сектору, којим ће се запосленост ускладити са обимом привредне активности, почеће након окончања програма исплате минималца у јулу ове године. Отпуштање радника се може очекивати пре свега у делатностима која производе трајна потрошна добра, капиталне производе као и неегзистенцијалне услуге, попут туристичких. Опоравак тражње за наведеним производима ће бити постепен и вероватно ће бити потребно годину дана да се тражња врати на преткризни ниво.

Отпуштање радника у формалном сектору и губитак дела неформалних послова утицаће на раст стопе незапослености у овој и наредној години. На раст стопе незапослености утицаће останак дела радника који су се на почетку пандемије вратили у Србију, а који су у иностранству радили у делатностима чији ће опоравак бити спор (туризам, угоститељство, производња неегзистенцијалних производа).

Све ово намеће питање колика стопа незапослености се може очекивати у Србији у овој и наредној години.

„На основу економетријских истраживања добијено је да пад БДП-а за један процентни поен најчешће доводи до раста стопе незапослености за 0,2-0,4 процентних поена. Уз очекивани пад БДП од три одсто, стопа незапослености у просеку у овој години износиће око 12,5 одсто, али ће крајем ове и почетком наредне године незапосленост бити у интервалу између 13 и 14 одсто. Наравно, на висину стопе незапослености утицаће евентуална примена током друге половине године програма државне помоћи посебно угроженим секторима, као и брзина опоравака европских привреда”, наводе аутори КМ.

Ефекат пандемије је на тржиште рада почео да се испољава постепено, и то најпре на неформалном тржишту и ту је највећи део изгубљених послова. Због велике флексибилности овог сегмента тржишта радне снаге процењује се да је након укидања ванредног стања знатан део људи поново почео да ради, а тај тренд оправка неформалног тржишта ће се наставити и у наредним месецима.

Аутори „Монитора” очекују да ће у преосталом делу године зараде у јавном сектору остати непромењене, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад. Пад зарада у приватном сектору ће бити првенствено последица тога да је знатан део запослених током другог квартала примао само минималац. У другом делу године очекују ће се зараде у приватном сектору углавном вратити на преткризни ниво, јер ће се прилагођавање на тржишту рада већим делом остварити кроз смањење запослености, а мањим делом кроз смањење зарада.

(Извор: Политика)


Прочитајте и ово: Дан после сутра - континуитет пословања за менаџмент људских ресурса