Дешава се да послодавци који примају помоћ од државе кроз минималце тај износ уплате својим запосленима, а после траже да им они врате велики део, упозоравају стручњаци за радно право.
Србија је земља у којој се систематично крше права радника, то јест у којој влада и компаније улажу активан напор да се сломи колективни глас радника путем угрожавања основних права, оцена је Међународне конфедерација синдиката. И овдашње синдикалне организације признају да су радничка права на незадовољавајућем нивоу, и то највише због тога што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду, последњи пут мењан 2014.
Иако је у овој години требало да почне процес измене закона, да би већ у 2021. Србија добила нови, од тога засад нема ништа, јер нису формиране ни радне групе.
Синдикати дотад користе време за припрему и анализу, а у Асоцијацији слободних и независних синдиката стално упозоравају на то да се поједине законске одредбе све време апсолутно крше. Једна од њих, подсећа Ранка Савић, председница АСНС, односи се на рад на одређено време које законски може да траје максимално 24 месеца, изузетно три године. Међутим, данас у Србији у многим местима радници на одређено раде и 10 до 15 година.
– На тај начин настаје армија изузетно несигурних и уплашених људи који пристају на све да би им уговор о раду био поново продужен. Радници се најчешће жале и на кршење радничких права из области Закона о раду, губитак посла, мобинг... Закон о раду, рецимо, прописује, четири до пет разлога за губитак посла, а данас је тај чин постао као добар дан послодавцима, јер радник врло лако остаје без запослења – подсећа Савићева.
С тим је сагласан и Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, који уз то подсећа и на проблем недовољне информисаности запослених.
– Радник данас не може да пита какви су резултати пословања компаније за коју ради, како би остварио неки бонус, никако не може да утиче на своју зараду. Обашка то што је прерасподела радног времена којој прибегавају послодавци неповољна по раднике, јер то утиче на њихову велику експлоатацију. Уз то данас је доведено у питање и колективно преговарање. У реалном приватном сектору тако немамо готово ниједан колективни уговор. Законом о раду је прописано да унија послодавца као потписник колективног уговора мора да испуњава услов да заступа најмање половину привредних субјеката са 50 одсто запослених. Оваква унија овог тренутка ни у једној делатности приватног сектора не испуњава тај услов, па је и тешко испунити законски услов да би се добило проширено дејство колективног уговора, а то значи да засад није могуће спровести законска правила игре у приватном сектору – додаје Вуковић.
Да је у пракси много кршења радних права, потврђује и Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију.
Људи јој се најчешће јављају због мобинга, жале се на синдром „пуног стола”, да морају да раде све послове којим се фирма бави, често далеко испод нивоа својих квалификација по систематизованом радном месту.
– Ако не прихвате, прете им се отказом или слањем на плаћено одсуство, које се ретко накнађује преко законског минимума од 60 одсто. То би заиста био мобинг, по слову Закона о спречавању злостављања на раду. Али, тешко време носи своје бреме и за послодавца као и за запосленог. Фактичка ситуација на терену на неки начин оправдава овакве поступке, будући да је обим свих послова у ланцу толико смањен да их један човек може завршити у оквиру радног времена. Ко није или не прихвата да се преквалификује у мултипрактика, ризикује да изгуби посао – признаје Олга Вучковић Кићановић.
Друга ситуација због које се запослени све учесталије јављају стручњацима за радно право опаснија је и захтева хитно процесуирање.
– Дешава се да послодавци који примају помоћ од државе кроз минималце тај износ уплате својим запосленим, а после траже да им они врате велики део. На тај начин држава, а заправо порески обвезници, помажу послодавце који су у ствари „корона профитери” – упозорава Олга Вучковић Кићановић, додајући да су се с овим питањем у вези многи запослени обраћали и Министарству за рад, а и сам министар је потврдио да „добија много мејлова тим поводом, али да запослени неће да сведоче”, па је то, како је казао, недоказиво.
– Министар је у праву да је то недоказиво у области радног права. Реч је о кривичном делу изнуде, које се гони по службеној дужности – подсећа она и додаје да је за изнуду запрећена казна до 10 година затвора, па би се овим проблемом хитно требало позабавити, јер постаје масовна појава.
(Извор: Политика)
Прочитајте и ово: Роботи стижу и у Србију: Коме ће све да "украду" послове и плате?
Да ли сте најбољи у Србији?
