Послодавци и синдикати траже јасне прописе да би се решила питања финансирања и радног времена за рад на даљину.

Од избијања епидемије ковида 19 у Србији је, према проценама, око 100.000 радника прешло на рад од куће, али ретко коме је послодавац обезбедио опрему или покрио рачуне за потрошени интернет, струју или сличне трошкове, иако то начелно налаже и постојећи Закон о раду, упозоравају синдикати.

Злоупотребе

Представници радника истичу да је законом недовољно дефинисано и радно време запослених који раде од куће, због чега захтевају од надлежних да се ова питања додатно прецизирају прописима како би се избегле злоупотребе.

Председница Асоцијација слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да су Министарству за рад упутили захтев за измене и допуне Закона о раду ради прецизнијег регулисања рада од куће, који, како сматра, мора да буде идентично дефинисан као и рад у просторијама послодавца.

Проблеми у пракси

  • Неуређено радно време
  • Прековремени рад и плаћање
  • Пауза током радног времена
  • Плаћање топлог оброка и превоза
  • Отуђеност од колектива
  • Финансирање канцеларијског материјала
  • Трошкови набавке рачунара
  • Трошкови интернета и струје
  • Упитна приватност радника контролом рачунара
  • Брига о деци запосленог

- Преко 100.000 људи ради од куће, а до повећања броја онлајн радника ће доћи у случају погоршања пандемије. Запослени тренутно, не једним делом, него апсолутно финансирају рад од куће, почев од трошкова струје, интернета и слично. Ниједан послодавац или ја не знам за таквог је те трошкове покрио од почетка пандемије. У обавези послодавца је да те трошкове финансира, од компјутера, папира, тонера, сав канцеларијски материјал који је потребан и у канцеларијама, а санкције за послодавце који не плаћају трошкове радника за рад од куће нису обухваћене Законом о раду. То мора да се регулише - тврди она и додаје да је важно и питање регулисања радног времена.

Шта каже Закон о раду

  • Уговор о раду за послове ван просторија послодавца, садржи:
  • Трајање радног времена
  • Начин надзора над радом
  • Средства за рад је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава
  • Употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за то
  • Накнаду других трошкова рада
  • Зарада запосленог не сме бити мања од рада у канцеларији
  • Радно време и одмори у складу са Законом о раду

- Одредбе Закона о раду су уопштене. Не знамо шта подразумева рад од куће, које су права и обавезе и оног који ради од куће и послодавца. То је стављено само као могућност рада - наводи Савићева.

Бенефит послодаваца

Да је закон превише уопштен и нефункционалан када је у питању рад од куће и да зато прописе треба дорадити, слаже се и директор Уније послодаваца Србије Срђан Дробњаковић:

- Подзаконским актима у оквиру Закона о раду треба уредити питање радног времена онлајн, како не би дошло до злоупотреба. Послодавцу, нарочито приватним фирмама, одговара то што се снижавају трошкови пословања увођењем рада од куће, али неки комбиновани рад је најбоље решење. Трошкови рада од куће који се односе на плаћање интернета и обезбеђивање рачунара требало би да иду на терет послодавца - каже он.

Министарство за рад: Пријавите ко не плаћа!

Из Министарства за рад истичу да су рад од куће и рад на даљину већ регулисани Законом о раду, и то као радни однос за обављање послова ван просторија послодавца, а напомињу и да законске одредбе које уређују рад од куће могу да се примене у свим случајевима када то одговара послодавцу и запосленом.

- У случају неисплаћених трошкова за рад од куће или другог кршења радничких права случај треба да пријаве инспекцији. Уколико случај пријаве под именом и презименом, инспекција ће их по завршеном инспекцијском наџору обавестити о затеченом стању и шта су урадили поводом тога - поручују из министарства.

(Извор: Србија Данас)