Шта је мобинг?

Порекло речи мобинг је из енглеског језика.

- Глагол ТО МОB – насрнути у маси, бучно навалити на некога;

- Именица МОB – руља, гомила, пук, светина, олош;

- Израз МОBBИSH – простак, глуп, вулгаран

- Кованица МОBBING – присилно, вулгарно, маниром олоша некога психички докрајчити, друштвено потпуно деградирати, уништити га и искључити из друштвеног живота.

У науци термин мобинг први пут користи Конрад Лоренц (1903-1989), нобеловац аустријсконемачког порекла, описујући њиме понашање међу птицама и животињама, повезујући га са инстинктима који имају корен у Дарвиновској борби за опстанак. Најилустративнији пример је чопор вукова који одабире најслабијег члана, етикетира га као непожељног и почиње да га прогања. Прогањање се не зауставља док жртву не истерају из чопора, што у животињском свету често представља смртну пресуду. Године 1973. добија Нобелову награду за медицину у знак признања за плодоносно научно истраживање корена људског понашања. Око 1980., надовезујући се на Лоренцове радове Шведски психолог, Хајнц Лејман (1932-1999) сковао је термин ’’Мобинг на радном месту’’ да би описао интензивну колективну агресију усмерену ка ’’изабраном’’ раднику од стране надређених и/или колега. Дефиниција Мобигна по Лејману гласи:

’’Мобинг или психолошки терор у пословном животу, представља непријатељску и неетичку комуникацију која је усмерена на систематично малтретирање једног или више појединаца, од стране једног или више појединаца, углавном према једном појединцу, који је стављен у позицију у којој је беспомоћан и у немогућности да се одбрани од сталних малтретирајућих активности. Они се одвијају са више инстанци, високом учесталошћу (најмање једном недељно) и у дужем временском периоду (најмање 6 месеци). Због високе учесталости и дугог трајања непријатељског понашања то малтретирање доводи до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње.’’

Потпунија дефиниција мобинга наведена је у француском Закону социјалне модернизације из 2002. године (дефинисала га је француски психолог Мари-Франс Иригојен) а гласи: ’’Мобинг је психолошко малтретирање које се понавља путем акција којима је циљ или последица деградирање услова рада, које могу довести до напада и нанети штету људским правима и људском достојанству, утицати на физичко и ментално здравље или компромитовати жртвину професионалну будућност.’’

Мобинг као психичко малтретирање на радном месту подразумева: давање понижавајућих послова раднику, трач и оговарање, сталне контроле и критике од стране колега и руководства, нападе на здравље запосленог (не добија боловање, годишњи одмор, сексуално га узнемиравају.), премештање у другу канцеларију, непозивање на састанке, одузимање средстава за рад (синдром празног стола), претрпавање обавезама (синдром пуног стола). Реч је о лошем односу једне или више особа у радној средини према одређеном запосленом са циљем да се омаловажи његова личност и рад.

Дефинисан је вертикални и хоризонтални мобинг. Први се догађа у односу шеф – радник, при чему може и запослени малтретирати шефа, а не само шеф запосленог. Хоризонтални мобинг се догађа између запослених на истој хијерархијској лествици. Постоји и „серијски мобинг” – када једна особа по одабиру „уништава” једног по једног запосленог, а то за последицу има „секундарни мобинг”који се огледа у посебном психичком стању осталих запослених који без успеха покушавају да изађу на крај са серијским мобингом.

Стратешки мобинг настаје као договор управљачког тима о спровођењу организованог мобинга. Весна Балтезаревић у књизи Мобинг, комуникација на четири ноге (Мали Немо, 2007, стр. 62-63) о томе пише: “Договор подразумева и састављање списка непожељних радника на које се креће по унапред сачињеном плану активности чији је циљ да група радника да отказ не тражећи отпремнину, докуп стажа или било коју другу погодност за одлазак из предузећа. Злонамерност стратегије која се примењује у стратешком мобингу, која неодољиво подсећа на ратну стратегију, огледа се у намери да се жртва у мобинг активностима деградира у тој мери да у потпуности постане неинтересантна за конкуренцију. Значи да циљ није само удаљење непожељног радника из колектива без икаквих погодности које би у нормалним условима могао да оствари, већ и потпуна деструкција радниковог личног и пословног кредибилитета, односно уништење изабране јединке.”

Кад је реч о стратешком мобингу и његовим данас све суптилнијим облицима, поставља се питање да ли и када послодавац има право да тестира запослене, провери њихове способности, на основу теста интелигенције, рецимо, или да се пак, због природе посла којим се баве, у оквиру теста личности, распитује о сексуалним афинитетима, склоностима или оријентацији?

Нови Закон о спречавању злостављања на раду прецизно је дефинисао психичко злостављање. То је «свако грубо кршење општеприхваћених правила моралног и часног понашања којим се повређује психички интегритет и достојанство личности, без обзира на то да ли се врши усменим говором, писаним путем, радњом, гестом, изразом лица или на други начин, а нарочито прогањање, понижавање, вређање, исмевање, ругање, претраживање, одузимање и оштећење личних ствари, опреме и података, као и други облици повреде приватности, изазивање непријатељства према једном лицу или групи лица позивањем на бојкот или стављањем на «црне листе» и онемогућавање комуницирања са другима, односно остваривања личних и социјалних контаката».

Нема правила ко су жртве мобинга. То су подједнако радници, менаџери, уметници, лекари, психолози и педагози у школама, професори на факултетима, запослени у полицији, војсци и другим државним институцијама. Такође, помоћ скоро једнако траже запослени у приватним и државним организацијама. Карактеристично је да жртве мобинга често немају подршку, ни колега, ни струковних удружења. Врло је забрињавајуће, често изостаје и подршка породице. Велики број жртви мобинга има озбиљно нарушено здравствено стање, повишен крвни притисак, срчане проблеме, поремећај спавања, исхране, депресију и озбиљне психичке сметње које су се у неким случајевима манифестовале суицидним идејама.

Ко су мобери?

Општа особина је да су они у просеку „професионални танки“, такозвани „највећи радници“, манипулатори, психопате, а неспособни руководиоци се најчешће окружују неспособним сарадницима, да им положај не би био угрожен од њих.

Група која подржава мобера су они који су такође, некомпетентни, нестручни, полтрони и у страху да и сами не постану жртве мобинга. Та група запослених често и сама, уместо мобера систематски насрће на жртву. Они су моберова продужена рука без којих је он слаб. Понекад се мобер и не види, јер га група за подршку заклања и штити. Жртва нема групу за подршку јер се ретко ко усуђује да је подржи из страха за самог себе. Због тога настаје поларизација групе или организације јер неравноправни однос снага доводи до поремећаја у међуљудским односима, због чега трпе сви људи и сви односи. Када жртва мобинга добије или нађе групу за подршку, пола посла изласка из мобинг ситуације је завршено.

Шта доприноси настанку мобинга? Недовољно транспарентна атмосфера у установи. Недостаци у интерном информисању, неадекватно понашање руководеће структуре. Недостаци у управљању персоналом и лоши међуљудски односи. Недовољно разграничене надлежности и подела задатака, потискивање свађа и конфликата...

 

ИЗДВАЈАМО

„HR“ МЕНАЏЕР ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНИ МОБЕР

Награда за мобинг - пример добре праксе

БУДУЋНОСТ HR-а: Континуирано држање социјалне дистанце