Закон о агенцијском запошљавању, усвојен у децембру прошле године, почео је да се примењује 1. марта, а у међувремену су већ регистроване злоупотребе у пракси, каже за Спутњик Зоран Ристић из синдиката „Независност“.

Према одредбама Закона, запослени које су послодавци ангажовали посредством агенције за запошљавање стекли су једнаке услове и права из радног односа као и остали запослени у тој фирми које је послодавац директно запослио.

Како је то ових дана објаснила државна секретарка у Министарству рада Бојана Станић, они ће сада имати право на накнаду услед боловања, право на годишњи одмор, једнака права по основу рада у погледу зараде, услова рада, односно радног времена, прековременог и ноћног рада.

Србија је земља са малтене најнижом минималном зарадом у Европи, држава у којој се права из области рада, како изгледа, не поштују онако како би требало. Радници најчешће пријављује дискриминацију управо у области рада и запошљавања, жалећи се на недостојанствен рад који, између осталог, подразумева и ниску месечну зараду. Како истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), само је Албанија иза нас са најмањом минималном зарадом, а око 350.000 људи у Србији ради за 27.000 динара, док још толико има плату између 31.000 и 32.000 динара. На месечни лични доходак око 200.000 људи чека између три и шест месеци, а оно што је посебно лоше, додаје Савићева, јесте да око 80.000 људи иде на посао и притом не прима никакву плату.

Процедуре у менаџменту људских ресурса - трећи део

Према члану 165 Закона о раду („Службене новине РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09, у даљем тексту: Закон), запослени може бити привремено удаљен са посла:

1) ако је против њега покренут кривични поступак због дела учињеног на раду или у вези с радом или ако је починио повреду радне обавезе која прети имовини веће вредности утврђене општим актом или уговором о раду.
2) ако је природа повреде радне обавезе, односно кршења радне дисциплине или понашања запосленог таква да не може наставити са радом код послодавца пре истека рока из члана 180. став 1. и члана 181. став 2. овог закона.