Политика управљања људским ресурсима мора се бавити најважнијим проблемима запослених у организацији. При том се обавезно морају узети у обзир спољни утицаји на политику попут радног законодавства. При сваком дефинисању политике треба уложити максималан напор и обавити све потребне консултације које морају обухватити све релевантне субјекте који су учесници у том процесу, руководиоце на свим нивоима, запослене по свим секторима, представнике запослених ако их има попут синдиката или удружења радника као и са највећим акционарима.

Опширније...

Најчешће области где долази до изражаја специфичност политике управљања људским ресурсима у Србији али и у развијеном свету су године старости и запосленост, злостављање на раду, дисциплинска одговорност, интернет и мејлови, развој запослених, однос са запосленима, право мишљења запосленог (да има право гласа, жалбе, става, мишљења), (не)запосленост, једнаке могућности, притужбе, здравље и сигурност, управљање разноликошћу, напредовање, вишак запослених, награђивање, сексуално узнемиравање, радни и приватни живот.

Опширније...

Политика организације, тачније политика менаџмента људских ресурса у организацији дефинише како организација размишља о руковођењу/управљању/менаџменту, како се она опходи према запосленима и представља својеврсну, јединствену филозофију и вредност организације. Из те политике произилазе принципи на којима се заснивају очекивања како треба управљати у организацији, како руководиоци/менаџери би требало да поступају, делују када се баве питањима која су из области радних односа.

Опширније...