Шта треба да знате о МОБИНГУ – IV део

Дисциплинска одговорност запослених

Ако поступак посредовања не успе, а постоји основана сумња да је злостављање заиста извршено, послодавац је дужан да покрене дисциплински поступак против запосленог који је оптужен за злостављање. Злостављач под одређеним условима може и да добије отказ. У случају неуспеха посредовања, обавеза послодавца да покрене поступак утврђивања одговорности запосленог постоји и ако се основано сумња да је злоупотребљено право на заштиту од злостављања, то јест, да је запослени покренуо поступак заштите од злостављања иако је знао или је морао да зна да злостављања није било, само да би стекао неку корист или другом нанео штету.

Опширније...

Шта треба да знате о МОБИНГУ – III део

И послодавац и запослени дужни су да поштују достојанство једни других и да настоје да поштују правила понашања у вези с превенцијом и заштитом од злостављања на раду. Послодавац је дужан да организује рад тако да спречи појаву злостављања и да запосленог заштити од злостављања. Уз то, он је дужан да запосленог пре ступања на рад писмено обавести о забрани злостављања и да обавештава и оспособљава запослене и њихове представнике да препознају узроке, облике и последице злостављања.

Опширније...

Шта треба да знате о МОБИНГУ – II део

По дефиницији, мобинг је психолошки терор у пословном животу . Мобинг је и подстицање или навођење других на злостављање. Злостављач може да буде послодавац, шеф, директор, колега или група колега, а жртва може да буде појединац али и група радника. Термином „МОБИНГ“ обухваћене су све врсте шиканирања на радном месту. Преведено на српски језик мобинг је: морално злостављање, психолошко малтретирање, психолошки терор...

Мобинг није ништа ново и постоји од кад постоји људски род и жеља појединца за влашћу или његове жеље да други раде за њега (уместо њега) а корист да буде углавном његова.

Опширније...