Стрес је скуп не специфичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају адаптивни механизам у организму како би се организам заштитио успостављањем равнотеже са средином. Неки људи се могу успешније прилагодити свом окружењу, неки не. Слично томе, реакција или одговор на стрес су разноврсни, од осећаја мучнине, претеране реакције до физичког колапса. Стрес се ретко може видети како се исказује у позитивном светлу, чак и када постоје сугестије да умерена количина стреса може бити добра за нас у неким ситуацијама.

Прва ствар коју менаџери треба да науче је како да организују запослене да обављају посао који им је дат, а не како да они сами обаве посао. То често није пријатна ситуација.

Бити менаџер и то добар, није лако. Треба дати подршку другима, мотивисати запослене, хвалити успехе других, а себи све то ставити на последње место. Многима се то чини немогућим, превише тешким задатком или јасније многи су сувише сујетни да би препознали и признали туђе квалитете. Форбс (Forbes) открива 5 најчешћих грешака које чине менаџери:

Запослени одлазе. Број је пропорционално једнак количини времена и труда што улажете у стратегије задржавања, мада некада их једноставно не можете све задржати. Тешко је понекад прихватити оставку радника који је вредан, одговоран, мада то може бити и добра прилика да се добију праве информације о искуству како је радити у организацији и бити колега са вама.

Обично, ако сте били у најблаже речено, реалним односима, изаћи ће вам у сусрет и дати вам искрене одговоре на питања о вашим снагама и слабостима као послодавца.