(Уједињени гански синдикат Независност пита Министарство за рад и запошљавање)

1. Велики број предузећа није обезбедио маске, рукавице и средства за дезинфекцију у складу са Уредбом Владе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, али и Закона о безбедности и здрављу на раду и Закона о заштити становништва од заразних болести. Свесни смо да постоји недостатак ових средстава, али нам је здравље радника приоритет и морамо да инсистирамо да се ова средства обезбеде за све, а нарочито за предузећа где ради више стотина радника. Да ли се може преко Привредне коморе која има евиденцију о фирмама и колико људи запошљавају да се помогне у набавци заштитне опреме послодавцима, хитно?

2. Јављају се послодавци који хоће одмах да упуте раднике на годишњи одмор (било користећи дане од прошле или ове године) али Закон о раду по овом питању предвиђа најаву од петнаест дана. Може ли МИНРЗС имајући у виду ванредно стање и мере за сузбијање ширења вируса, уредбом Владе наћи привремено решење да се овај рок најаве максимално скрати?

3. Већ два дана слушамо на медијима да један родитељ који ради може да остане код куће ако има дете до дванаест година старости али још увек нема конкретних мера како то да се спроведе, ко ће и са којим актима покрити такво решење и како ће се обрачунавати зарада?

4. Постоје и даље нејасноће око тога какав статус имају радници у самоизолацији и како ће послодавци обрачунавати њихову зараду, да ли су на боловању или нису, ко издаје папире за самоизолацију с обзиром да одлуку о упућивању на боловање не доноси послодавац већ изабрани лекар или други стручно-медицински орган у складу са Законом о здравственом осигурању?

5. Да ли инспектори рада излазе на терен по притужбама радника да добијају усмене налоге и СМС поруке уместо решења за било какве промене у њиховом статусу и каква су искуства – може ли Министарство да изда било какве инструкције по овом питању?

6. Члан 117. Закона о раду дефинише да запослени има право на накнаду зараде у висини утврђеној општим актом и уговором о раду за време прекида рада до којег је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица…Да ли је могуће да Влада пропише за ограничени временски период минимални проценат за ову врсту накнаде?

7. Одређене продавнице у Београду су огласиле ново радно време које се завршава у осам часова увече. У то време почиње полицијски час, дакле немогуће је да запослени стигну кући пре полицијског часа. Да ли се разматра ограничење радног времена до најкасније шест часова увече, не желимо ово важно питање препуштати послодавцима и разликовати приватни и јавни сектор.

8. Шта са радницима који раде и трећу смену, како ће бити организован њихов превоз, ко је за то надлежан имајући у виду полицијски час.

9. Постоје најаве надлежних да ће се укинути јавни превоз у Београду и међуградски у наредним данима. Велики број послодаваца нема организован превоз за своје раднике, како ће они долазити на посао, нарочито они који раде у малим и средњим предузећима, ко ће бити надлежан да то организује? Код кога ће се прибављати дозволе за кретање за време полицијског часа?

10. Јављају нам се радници који добијају отказе уговора о раду по основу технолошког вишка али се не могу пријавити на Националну службу за запошљавање јер је почев од 17. марта обустављен рад са странкама у свим организационим јединицама НСЗ. Не врши се пријављивање на евиденцију. Шта да се ради у овом случају?

(Извор: УГС Независност)