Један од основних елемената уговора о раду јесте радно време, односно да ли ће запослени радити са пуним, непуним или скраћеним радним временом, од ког елемента зависи и обим остваривања основних права из радног односа. У наставку текста биће речи о непуном радном времену и правима из радног односа која запослени остварује по основу њега.

Појам непуног радног времена

Непуно радно време јесте радно време краће од пуног радног времена и као такво дефинисано је чланом 51. став 4. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-ОУС, 113/2017 и 95/2018-аут.тумачење, у даљем тексту: Закон). У складу са законском дефиницијом, пуно радно време износи 40 часова недељно. Послодавац може општим актом да утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, с тим да не може да буде краће од 36 часова недељно и у том случају запослени остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

Права која запослени остварује у пуном обиму независно од врсте радног времена

У пракси се, као спорно, јавља питање обима основних права из радног односа запосленог који ради са непуним радним временом, било да је то на одређено или неодређено време. Закон каже да запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Међутим, поједина права из радног односа су недељива и као таква се не могу остваривати сразмерно времену проведеном на раду, већ искључиво у пуном обиму, независно од радног времена запосленог:

  • право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада (ткз. трошкови превоза) које се остварује у висини цене превозне карте у јавном саобраћају ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Остварује се у пуном обиму за дане када запослени ради, односно долази на посао и не зависи од дужине радног времена;
  • право на накнаду трошкова за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин. Логично је да запослени ово право остварује у пуном обиму јер висина накнаде ових трошкова није условљена дужином радног времена;
  • право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, које се остварује у пуном обиму према приложеним рачунима;
  • право на регрес за коришћење годишњег одмора зависи од оствареног права на годишњи одмор, а не од дужине радног времена. Запослени има право на пун годишњи одмор и право на регрес у пуном износу утврђеном општим актом и уговором о раду, независно да ли ради са пуним или непуним радним временом;
  • право на јубиларну награду се остварује у пуном обиму за навршене године рада проведене у радном односу, независно од радног времена, о чему је став заузео и Апелациони суд у Крагујевцу у пресуди бр. Гж1 2305/2017 од 25.08.2017. године: „..запосленом који ради са непуним радним временом код стицања права на јубиларну награду време остварено у радном односу не везује за време проведено на раду (непуно или пуно радно време), већ се рачуна према календарском времену проведеном у радном односу.“;
  • право на отпремнину је такође недељиво право и није условљено дужином радног времена јер се при њеном обрачуну рачуна број навршених година рада запосленог проведених у радном односу.

Битно је напоменути да у свим наведеним случајевима на обим остваривања права утиче и чињеница да ли се ради о запосленом који ради са непуним радним временом само код једног послодавца или код више послодаваца.

Права која запослени остварује сразмерно времену проведеном на раду

Поред горе наведених недељивих права, постоје права која су условљена дужином радног времена и остварују се сразмерно времену проведеном на раду. Ту спадају:

  • право на зараду које се састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду;
  • право на одмор у току дневног рада итд.

Основица за уплату доприноса за обавезно социјално осигурање

Када је реч о обрачуну и уплати доприноса за обавезно социјално осигурање за запослене који раде са непуним радним временом разликују се следеће ситуације:

  1. ако запослени ради са непуним радним временом код једног послодавца, а зарада коју остварује је нижа од најниже месечне основице доприноса - основица доприноса је најнижа месечна основица доприноса која од 01.01.2021. године износи 28.402 динар.
  2. ако запослени ради са непуним радним временом код два или више послодаваца - сваки послодавац обрачунава и плаћа доприносе на зараду коју запослени остварује код тог послодавца, ако је та зарада једнака или виша од сразмерног износа најниже месечне основице доприноса који се утврђује сразмерно радном времену запосленог код тог послодавца у односу на пуно радно време.
  3. ако запослени ради са непуним радним временом код два или више послодаваца, послодавац код којег остварује зараду нижу од сразмерног износа најниже месечне основице доприноса који се утврђује сразмерно радном времену запосленог код тог послодавца у односу на пуно радно време, обрачунава и плаћа доприносе на сразмерни износ најниже месечне основице доприноса.

Рачунање стажа осигурања за запослене који раде са непуним радним временом

Рачунање стажа осигурања за запослене који раде са непуним радним временом је интересантно питање које подједнако ствара забуну и међу запосленима и међу послодавцима. Раније се стаж осигурања везивао за време проведено на раду са пуним радним временом односно време проведено на раду се прерачунавало и сводило на пуно радно време на основу броја радних часова у једној календарској години. Сада то није случај јер се стаж осигурања везује за календарску годину проведену у осигурању и није од значаја да ли осигураник ради са пуним или непуним радним временом. Одредбама члана 47. Закона о пензијском и инвалидском осигурању утврђено је да се у стаж осигурања рачуна време проведено на раду односно у осигурању у ефективном трајању што би значило да се осигуранику у радном односу у стаж осигурања рачуна целокупно време проведено у осигурању за које су плаћени доприноси, при чему се под тим подразумева календарско време, независно од чињенице да ли осигураник ради са пуним или непуним радним временом.

Карактеристике (обележја) радног односа са непуним радним временом

Запослени може да заснује радни однос са непуним радним временом на неодређено или одређено време при чему послодавац има обавезу да му обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима. Поред ове обавезе, послодавац је дужан и да благовремено обавести запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом, на начин и у роковима утврђеним општим актом, као и да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време. Овде је битно нагласити да послодавац може запосленом да понуди прелазак са пуног на непуно радно време само уколико су испуњени законски услови прописани чланом 155. став 1. тач. 5) Закона, и то као једну од мера за запошљавање, садржану у програму решавања вишка запослених, с тим да непуно радно време у том случају не сме да буде краће од половине пуног радног времена. У свим осталим случајевима запосленом који је засновао радни однос са пуним радним временом не може се понудити прелазак на непуно радно време. С друге стране, нема законских сметњи да послодавац општим актом предвиди случајеве и периоде у којима се запосленом који ради са непуним радним временом може понудити анекс уговора о раду ради преласка на пуно радно време (нпр. привремено или трајно повећан обим посла), на одређени или неодређени временски период. У конкретном случају, уколико запослени прелази са непуног на пуно радно време на одређени временски период, послодавац може да му понуди анекс уговора о раду који ће важити до одређеног датума и по чијем би истеку аутоматски важили првобитно уговорени услови рада (непуно радно време), без потребе да се накнадно закључује нови анекс уговора о раду. О којој год да се ситуацији ради, да ли је у питању прелазак са пуног на непуно радно време или обрнуто, послодавац је дужан да изврши промену у Централном регистру обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО). Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време. У данашње време ово је нарочито карактеристично за рад у просвети, где поједини запослени раде у три или чак четири установе како би укрупнили норму и остварили пуно радно време. Запослени који ради са непуним радним временом има и законску могућност (члан 197. Закона) да са послодавцем закључи уговор о обављању привремених и повремених послова, до пуног радног времена. Уговор се закључује у писаном облику, за обављање послова који по својој природи не трају дуже од 120 радних дана у календарској години. Више о овом облику рада ван радног односа можете прочитати у мом тексту „Карактеристике рада ван радног односа“, објављеном у часопису „Адвокатска канцеларија“, број 21, мај 2016. године (https://www.linkedin.com/pulse/karakteristike-rada-van-radnog-odnosa-irena-dr%C4%8Da/).

Тема непуног радног времена се може обрадити из више углова и са различитих аспеката. Потрудила сам се да укажем на специфичности овог института са посебним освртом на утицај непуног радног времена на обим остваривања основних права из радног односа, које питање ствара највише дилема у поступању. Нарочито је актуелно у светлу тренутних дешавања везаних за епидемиолошку ситуацију у земљи с обзиром да је приметно да су поједини послодавци, у циљу избегавања давања отказа, прибегли мање болној мери - преласку са пуног на непуно радно време и поред чињенице да наведено и није у складу са законским оквиром.

дипл. правник Ирена Дрча


irena drcaИрена Дрча дипломирани правник, радно право, пензијско и инвалидско осигурање, област образовања и васпитања, аутор.