После скоро три године, Министарство за бригу о породици и демографију отворило је јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом.

Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографији Милка Миловановић-Минић, каже да се Министарство трудило да се у Закон унесу измене које бришу одредбе којима се условљавају мајке које су родиле децу са инвалидитетом, да бирају између своје зараде и накнаде за туђу негу и помоћ, на коју дете има право.

„Уводе се и казне за институцију, руководилаца и извршилаца, који услед погрешне примене прописа, учине штету породиљама и породицама. Унете су измене по препоруци Уставног суда“, наводи  Миловановић-Минић, додајући да су у плану и измене и допуне Закона о породици као и доношење закона о правима детета.

Из Удружења „Маме су закон“, за наш портал кажу да је коначно унета у Закон једна измена за коју су представници овог удружења утрошили највише времена и енергије, а тиче се мајки које су родиле децу са инвалидитетом.

 „Од позитивних измена издвајамо оне које се тичу мајки које имају дете са инвалидитетом, казне намењене институцијама, руководиоцима и извршиоцима који праве пропусте у раду, као и све измене које су у вези са одлукама Уставног суда Србије из децембра прошле године“, наводе из Удружења.

Са друге стране, како наводе у Удружењу, у Нацрту закона нема измена које се тичу мајки које немају 18 месеци везаног радног стажа, нема ниједне измене која се тиче породиља предузетница, нема гарантоване минималне накнаде зараде током неге детета, нема унетих измена за жене које морају да одржавају трудноћу, нема измена које се тичу жена које зарађују више од три просечне зараде и нема подршке за мајке које су родиле више од четворо деце.

Новине у Закону о финансијској подршци породици са децом

Изменама и допунама Закона бришу се све оне одредбе којима се условљавају мајке које су родиле децу са инвалидитетом да бирају између сопствене зараде и накнаде  на коју има право њихово дете по основу инвалидитета, оцењују у Удружењу „Маме су закон“.

Следеће две измене су у вези са одлукама Уставног суда. Једна се тиче мајки које су регистроване као пољопривредне осигуранице, а којих у Србији има укупно седамдесетак, а друга се тиче мајки које нису имале право на исплату минималне зараде током породиљског одсуства, односно до навршених три месеца живота детета.

„Овде се поставља питање шта са периодом неге детета током којег мајке могу да примају  износе од неколико стотина до неколико хиљада динара? Држава је одредила износ преко којег не може да се врши исплата, али је избегла да одреди минимални износ испод којег се не може ићи. Да подсетимо, ово је уједно и највећи проблем са применом овог закона, а посебно ако узмемо у обзир то да је више од трећине породиља у Србији незапослено или економски неактивно“, наглашавају из Удружења „Маме су закон“.

Изменама Закона уводе се казне за институцију, руководиоца и извршиоца који услед погрешне примене прописа учине штету породиљи и породици.

„Подсећамо да пропусти који су недавно откривени приликом примене одлуке за подршку привреди за отклањање последица пандемије још увек нису исправљени. Такође, још увек нема реакције из надлежних министарстава због проблема који настају након примене Закона о порезу на доходак грађана – послодавци се ослобађају плаћања пореза и доприноса, ту обавезу на себе преузима држава, а због кашњења од стране државе породиље испаштају и  зараде им се због оваквог превида третирају као да их није ни било“, објашњавају из удружења.

Предложеним изменама препознају се мајке које су родиле петоро деце, али само у случају када је неко од деце преминуло убрзо након рођења и ако мајка за то дете није остварила права из Закона. Све друге породице које имају више од четворо деце овај Закон не препознаје, кажу они.

„Поздрављамо веома важну измену која ће донекле решити финансијски проблем породица деце са инвалидитетом, али смо од других предложених измена очекивали много више. Предложене измене и допуне јесу корак напред, али нису довољне да би се могло рећи да су обухваћени највећи проблеми који постоје са применом овог Закона“, закључују из Удружења „Маме су закон“.

Државна секретарка Милка Миловановић-Минић, с друге стране, каже да је у процесу и конституисање Савета за права детета као посебног Владиног тела и најважнијег механизма за унапређење, заштиту и промоцију дечјих права.

„Мењаћемо Правилник о породичном смештају како би унапредили и подстакли ургентно хранитељство, као алтернативни облик заштите за децу и у оквиру њега институт ургентног хранитељства и предах родитељства, за породице са децом која имају развојне тешкоће и сметње у функционисању као превенцију институционализацији“, каже Милка Миловановић-Минић.

Аутор: Љиљана Беговић

Извор: Biznis.rs

ИЗДВАЈАМО

Комора менаџера људских ресурса Србије и Универзитет МБ Београд заједно у развоју менаџмента и људи

Права сезонских радника биће заштићена

КОЈА СУ ВАША ПРАВА?

НАЈБОЉА ПРАКСА У СРБИЈИ 2020