Влада препоручила послодавцима да мењају акта да би запосленима који привремено одсуствују са рада због вируса била исплаћивана накнада зараде у висини од 100 одсто.

Послодавци треба да одреде накнаду за оболеле од короне.

Асоцијација слободних независних синдиката Србије недавно је од Министарства за рад затражила да се донесе законски акт којим би се утврдила висина зараде током самоизолације због инфекције вирусом корона. Са колегама из УГС „Независност”, представници ове асоцијације удружили су се у захтевима да би држава што пре требало да донесе пропис којим ће се стриктно законски регулисати висина исплаћене зараде за време карантина, и то на јединствен начин, јер се у пракси радници учестало жале како им послодавци чак и смањују плату због потребе за самоизолацијом.

Добар пример решења оваквог проблема недавно је стигао из Аустралије, која ће увести накнаду за одсуствовање с посла током пандемије за све раднике који немају боловање, али морају да буду у карантину. За те потребе тамошње власти обезбедиће по 1.500 аустралијских долара по раднику као накнаду за двонедељно одсуствовање с посла због неопходне самоизолације.

Ипак, у нашој држави, подсећају у Министарству за рад, већ постоје препоруке за послодавце како да поступају у таквом ситуацијама, као и да закључак владе о томе није временски ограничен само на период ванредног стања.

У министарству су недавно, како је пренео Танјуг, истакли да је још почетком априла влада препоручила послодавцима да промене акта како би запосленима који привремено одсуствују са рада због потврђеног ковида 19, мера изолације или самоизолације, била исплаћивана накнада зараде у висини од 100 процената.

– Та препорука и даље важи. Нема сметњи да се утврди накнада зараде у већем износу него што је то уређено Законом о раду и Законом о здравственом осигурању. Могућност уговарања, односно утврђивања већег права од законски утврђеног износа накнаде зараде, зависи од финансијске ситуације конкретног послодавца – закључују у министарству.

Законом о раду је утврђена накнада зараде за време привремене спречености за рад за првих 30 дана одсуства са рада запосленог, и то најмање 65 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци, са могућношћу да се исто право утврди у већем износу колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду.

Ранка Савић, председница АСНС, истиче да све то јесте тачно и да нема законских препрека да се накнада зараде утврди у већем износу.

– Ипак, да би то било изводљиво, потребно је да сваки послодавац уради анекс колективног уговора. У пракси, ниједан послодавац то неће урадити, па зато и тражимо од државе да овај проблем постави у неки конкретнији законски оквир – додаје Савићева.

На основу права из Закона о раду, а у складу са препоруком коју је дала влада, досад су урађене измене и допуне посебних колективних уговора за здравствене установе, социјалну заштиту, државну управу, локалну самоуправу, МУП, предшколско образовање, високо образовање, студентски стандард... Одсуство са рада се иначе доказује решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...) или извештајем лекара о привременој спречености за рад – дознаком, у складу са законом.

(Извор: Политика)


Прочитајте и ово:

За успешно обављање послова из менаџмента људских ресурса, дужности и задатака, да будете одговорни према организацији/послодавцу и запосленима, морате се адекватно и потпуно оспособити за обављање ових послова. Комора менаџера људских ресурса Србије кроз програм обуке и лиценцирања обезбеђује појединцима и организацијама све што је потребно да имају стручњаке из менаџмента људских ресурса путем стицања 5 лиценци.

О предавачима, обуци и Систему за стицање лиценци прочитајте више на:

ЛИЦЕНЦЕ

СИСТЕМ

ПРЕДАВАЧИ