Да би сте били менаџер потребно је... (2)

 Да би сте били успешан политичар, руководиоц, лидер или савременим речником - менаџер, поред лепљења плаката, ботовања, да знате да потпалите, да задовољавате своје потребе, да умете да (пре)летите, да имате машински мозак, искуства из печењаре, да имате праве пријатеље на правом месту, морате да поседујете још неке вештине, наравно ако хоћете да на најбољи могући начин обављате предвиђене менаџерске послове.

Менаџерима су те вештине потребне да би могли извршавати активности, послове и задатке који су повезани са вршењем функција менаџера.

Шта кажу учени људи шта је потребно да будеш успешан менаџер?

Дакле, неопходно је да менаџери:

• поседују одговарајућа знања, способности и вештине;
• ефикасно примењују и користе та знања, способности и вештине у свим активностима које предузимају.

Тејлор ((Frederick W. Taylor) сматрао је да сваки пословођа у производњи има девет дужности које треба обављати, па према томе, треба поседовати исто толико особина:

• Интелигенција;
• Образованост;
• Техничко знање;
• Физичка способност (снага);
• Тактичност;
• Енергија;
• Чврстина;
• Способност за оцењивање;
• Здрав разум и добро здравље.

Ипак, сматрао је да већина пословођа стварно поседује свега четири до пет наведених особина. Ова чињеница допринела је заговарању потребе стварања и увођења функционалног система управљања, у чијој основи је подела задатака и специјализација у руковођењу.

Фајол (Anry Fayol) сматрао је да сви руководиоци требају поседовати следећа знања:

• Административна;
• Комерцијална;
• Финансијска;
• Рачуноводствена;
• Техничка;
• Безбедносна.

Такође је сматрао да:

• различити нивои управљања – различити носиоци руковођења (топменаџер, менаџер производње, менаџер одељења, пословођа, предрадник) захтевају различиту структуру наведених знања;
• менаџери на свим нивоима управљања требају поседовати највише административних и техничких знања (55–75 %);
• што је ниво руковођења виши, потребно је више административних а мање техничких знања.

Адижес (Isak Adizes) сматра да у трагању за идеалним менаџером треба поћи од тога шта је могуће бити, а не шта би требало бити, и тврди да менаџер мора поседовати следећих девет карактеристика, које инсистирају да мора:

• бити способан за извршавање све четири менаџерске улоге (произвођач, администратор, предузетник и интегратор);
• бити свестан својих снага и својих слабости;
• бити у контакту са друштвеним окружењем (прихватити оцене о учинку дате од стране других – схватити да је он оно што ради);
• имати уравнотежено становиште о властитим снагама и слабостима;
• не покушавати бити оно што није (чак ни накратко);
• бити способан препознати квалитет других (чак и у улогама које сам не извршава добро);
• бити спреман прихватити другачија мишљења на подручјима где је вероватно да су та мишљења боља од његових;
• бити способан решити сукобе који настају ради различитости;
• бити способан стварати окружење подесно за учење;

Роберт Кац (Robert Katz) у својим истраживањима указује на то да менаџери морају поседовати следеће вештине:

• Техничке вештине – знање и вештине у одређеној грани, као што су: инжењеринг, производња, рачунарство, рачуноводство, технологија…, које омогућавају успешно и ефикасно управљање стварима и процесима у организацији. Важне су за ниже нивое менаџмента и организационе послове.
• Људске вештине – представљају способност рада са другим људима као појединцима или групама. Кључне су јер подразумевају директан рад са људима и имају за циљ да обезбеде најбоље резултате од људи са којима се ради, односно омогућавају успешно управљање људским ресурсима у организацији. Подједнако су важне за све нивое менаџмента.
• Концептуалне вештине – односе се на поседовање способности појмовног одређивања и израде концепата за сложене и апстрактне ситуације у којима се организација може наћи. Коришћењем концептуалних вештина менаџери стичу нове способности за сагледавање организације као целине, веза и односа између делова и целине организације, те да предвиде најбоља могућа решења за потпуну интеграцију организације у окружење. Ове вештине су најважније заврховни, топменаџмент организације.

              Нивои менаџмента и потребне вештине.

У условима савременог управљања, од запослених се очекује да континуирано развијају и унапређују своје вештине у обављању одређених послова. То се нарочито односи на оне запослене који нису посебно важни за организацију и од њих се очекује да се додатно оспособљавају за преузимање неког другог посла изван постојеће области посла. Вештине ће и у будућности бити важан и утицајан фактор сваког менаџерског посла. Разумевање и развијање менаџерских вештина (према мишљењу већине експерата) изузетно је важно, имајући у виду да оне чине кључне елементе четири менаџерске функције (планирање, организовање, вођење и контрола), што је видљиво из односа менаџерских вештина и функција према Матрици вештина и функција у менаџменту, чији приказ следи у наставку.

Матрица Вештина и функција у менаџменту.

Извор: www. www.prenhall.com/robbins

Бројни теоретичари, као што су Иванчевић, Лоренц, Скинер и Крозби (Ivancević, Lorenzi, Skinner, Crosby), у основи су прихватили Кацов начин размишљања о вештинама и способностима које требају имати ефикасни менаџери. У даљњим разматрањима они надограђују овај став на начин да су додали перформансе знања, способности и вештина релевантних за савремене менаџере у будућности. Они сматрају да, поред техничких, људских и концептуалних вештина, менаџери морају поседовати и следеће способности:

• Аналитичка способност– коришћење приступа или техника потребних за решавање проблема, а то укључује: планирање обезбеђења материјала, моделе контроле инвентара, анализе засноване на рачуноводству трошкова, предвиђања и технике коришћења информационог система људских ресурса.
• Способност доношења одлука – односи се на различите одлуке у процесу управљања (селекција праваца и начина будућих активности).
• Способност коришћења рачунара – односи се на концептуално разумевање рачунара (хардвера и софтвера) у извршавању различитих врста и облика менаџерских послова.
• Комуникационе способности – односи се на реализацију одлука кроз ангажовање других, а које укључују одвијање комуникације на начине које други разумеју и путем којих се користи комуникациона повратна спрега.