Долазак и развој дигитализације, могућност да се у кратком времену дође до информација, дигитална слобода одлучивања донела је још једну могућност за своје кориснике а то је да могу да бирају где, како, и шта ће да уче и да се образују. Дигитализација је омогућила бројне курсеве, корпоративне и некорпоративне, могућност да се у врло кратком времену дође до „папира“ са којим би доказивали своје знање и стручност. На руку свим дешавањима ишла је и прича о квалитету образовања у Србији, стручности, корумпираности кадра, као и последњи догађаји око необнављања чланста Националном акредитационом телу у европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању.

Резултат је да се многи опредељују за друге варијанте развоја и едукације него за факултет. Да ли је за обављање комплексних послова довољан завршен курс, поседовање сертификата или је ипак потребно неко знање које би се верификовало дипломом, која би им омогућила и даљи развој током каријере и која би им омогућила улазак у „интелектуалце“.

Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић, указао је да ће развој дигитализације утицати на образовање тако што ће студенти више да се спремају за тржиште рада кроз различите курсеве и обуке у кампусима, а све мање у амфитеатрима.

Професор Електротехничког факултета у Београду и некадашњи ректор Универзитета Бранко Ковачевић, мишљења је да ера дигитализације не представља претњу универзитетима, већ да само може да допринесе побољшању квалитета образовања.

„То ће на неки начин бити нека врста партнерства између наставника и студената. То знање ће да се стиче кроз неки заједнички рад. Студенти ће у ствари много више времена да проводе на факултетима, не само спремајући и полажући испите, тако да ће да усвајају знања у сарадњи са наставним особљем. Јер људи често греше. Технологија није сама по себи циљ, она је алат, и то један користан алат који ће допринети квалитету образовања“, истиче Ковачевић.

Да ли је за интелектуалце је нужно базично знање или курс?

Он указује на то да није јефтино увести модерну технологију у систем образовања, и да се ту се не ради само о рачунарима и лаптоповима, већ о много сложенијим инструментима. Интернет је према његовим речима важно средство у омогућавању приступа одређеним инструментима, онима који не могу да их приуште, те да је веома корисно да наша земља направи адекватну инфраструктуру како бисмо трчали трку са светом.

Наш саговорник курсеве и стицање знања у корпорацијским кампусима види позитивним у смислу иновације знања, јер се њима прати шта се дешава у некој струци и технологији. Али, да би се знање надоградило и даље су неопходна базична знања, тако да је погрешно мислити да деца у основној школи на пример могу да програмирају, она могу бити само корисници апликација и софтвера.

„Да бисте програмирали морате да имате базично знање, морате да знате неку математику, теорију вероватноће, статистику. Морате да знате дискретну математику. И даље постоје неке фундаменталне основе и то је оно што се није променило, променила се технологија. Принципи су у науци исти, само се ствари реализују на други начин, у новој технологији која се врло брзо мења. И зато морате стално све да пратите, и морају да постоје ти курсеви и иновације знања у којима учествује и академска заједница, универзитети али и корисници услуга. Ту учествују и привредни субјекти, учествују и инвеститори. Сви они заједно морају да инвестирају у то цело животно учење“, објашњава некадашњи ректор београдског Универзитета.

Курсисти потрошна роба

Према Ковачевићевим речима, људи који се специјализују за неки посао само путем курсева су потрошна роба, њихово знање је кратког даха, док су они академски образовани спремни да се адаптирају и уче нешто ново, што је и карактеристика данашњег времена.

У поређењу кадра који је стекао знање факултетом и оног који га је стекао преко курса, са Ковачевићем се сагласила и универзитетска професорка Србијанка Турајлић:

„Један је наравно свестрано образован и лако може да се прилагоди читавом низу послова, други је тренутно образован за једну уску категорију послова. Да ли ће овај са курса успети да прошири своје образовање зависи делимично од њега, делимично од компаније у којој буде радио. Да ли ће икада стићи оног првог, вероватно неће, али има могућности да се на неки начин развија“.

Турајлићева није сигурна где ће нас довести развој нових технологија, али је стицање знања на алтернативне начине неминовна последица.

„Проблем је у томе што се ниво послова подигао, оно што се некада радило са средњом школом више не може. Према томе, ви морате подићи ниво, условно речено, образовања, али тај ниво не значи нити се може произвести тако да осамдесет посто популације постане високо образовано, статистички гледано то је немогуће“, уверена је Турајлићева.

У свету је одавно пракса да је лепо имати папир са којим би се отшкринула врата и омогућила шанса да покажете оно што знате, јер на крају крајева ако не покажете знање, способност и вештине које су потребне иста та врата се могу широм отворити за пут у обрнутом смеру то јест изласку и кад се након тога затворе нема више отварања.

razgovor za posao

Разлика између сертификата и дипломе

Ранг

Сертификат је нижег ранга од дипломе.

Диплома се сматра бољом од било које потврде или сертификата.

Време

За добијање сертификата је потребно мање времена.

За добијање дипломе је потребно више времена.

Напредовање у каријери

„Сертификовани“ је у слабијем положају за напредовање од „дипломираног“.

Имаоци диплома могу имати веће изгледе за каријеру.

Тежина

Сертификат је увек иза дипломе и може само да прати диплому.

Диплома може бити праћена дипломом.


Прочитајте и ово: Комора менаџера људских ресурса Србије