У додатном обучавању радника не учествује само држава, већ и приватни сектор који у 80 одсто случајева сам финансира обуке

Због промена које је пандемија донела глобалном тржишту рада стотинак милиона људи запослених у западним европским државама принуђено је да се преквалификује.

Та процена је, према мишљењу проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, неумерена, пре свега јер Европа броји око 550 милиона становника, али и зато што ће многи радници остати без посла, првенствено због промена у технологији рада, аутоматизације и дигитализације.

Да ли то значи и да је радницима из Србије потребна преквалификација, као начин борбе са претераним губицима радних места?

– Иако је раније најављивано да ће због пандемије у Србији стотине хиљада људи остати без посла, сматрам да масовних отказа неће бити, јер ни привредна активност није пала испод очекиваног нивоа. Није велик број људи остао без посла, реч је о неколико десетина хиљада којима ће држава уделити новчану помоћ, уосталом као и свим незапосленима. Друга је ствар организација подршке за, рецимо, око пола милиона грађана који траже посао преко бироа рада. Неки од њих имају застарела знања за тржиште рада, а неки само специфична, тако да би и ту држава требало да иступи, јер је њима потребна преквалификација – истиче проф. Арсић. Додаје да би, осим најављене помоћи од додатних 60 евра свим незапосленима, држава могла да повећа и износе за активне мере запошљавања на тржишту рада захваљујући којима се незапослени оспособљавају за тржиште.

– За оне који су прошли кроз процес образовања потребни су додатни облици преквалификације и доквалификације, а пандемија само убрзава тај процес. Тиме би требало да буде обухваћен већи број радника, а међу њима мајстори из разних делатности, посебно из грађевине – подсећа наш саговорник.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, подржава преквалификацију радне снаге, тим пре што земља недостају одређени профили радника, али ипак истиче да у додатном обучавању не учествује само држава, већ и приватни сектор.

– У 80 одсто случајева послодавци сами финансирају преквалификацију, јер им је компликовано да то раде за једног до два радника преко НСЗ-а, па је организују о свом трошку. Ипак, ако се отварају нека нова одељења, са више радника, онда се преквалификација организује преко бироа рада, јер наша мала и средња преdузећа немају новац за тако велике подухвате – наводи Рајић.

Он подсећа да је снага наших малих и средњих предузећа око 3,9 пута мања него што је то просек у земљама Европске уније. У току 2011. године заостајали смо 3,2 пута за европским предузећима, подсећа он, што само показује да смо још назадовали, јер наш систем који треба да омогући брзо прилагођавање, обуку кадрова и запошљавање очито не функционише како треба.

– Већина наших малих и средњих предузећа већ има смањене приходе због ковид кризе, па су принуђена да најпре намирују трошкове пословања – истиче Рајић.

Извор: Политика

 

ИЗДВАЈАМО

ШТА ЈЕ МОБИНГ?

„HR“ МЕНАЏЕР ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНИ МОБЕР

Награда за мобинг - пример добре праксе

БУДУЋНОСТ HR-а: Континуирано држање социјалне дистанце