Некада се није могло слободно мислити и причати све и свашта. Пад зидова (берлинских, источних и југосисточних), нам је донело ту слободу, али се испоставило да је доласком слободе мишљења мали број људи способан да исто и чини. Стиче се утисак, да је мишљење (и говор) „вође/а оркестра слободног и демократског света оличеног на западу“ то што треба да се мисли и да је то оно што се назива слободом.

Неопходан предуслов успостављања здравих и конструктивних међуљудских односа

Да ли разумете друге колико и себе? Да ли ако поседујеш емпатију или ако разумеш како је у туђој кожи, поседујеш способност слушања главом и срцем је одлика лидера или разумљивих слабића?

У селу у коме не постоји библиотка или у граду без позоришта, веома је тешко развијати културне и уметничке потребе. Зар не?

Пише: Владана В. Ђуришић