У данашњем времену, а све захваљујући хиперпродуктивној прошлости, имамо не мали број људи који се класификују као стручњаци из области менаџмента људских ресурса попут на пример: регрутер, специјалиста, официр, џуниор, сениор, сарадник, тренер, коучер, консултант, менаџер, лидер, генералист, бизнис партнер, талент менаџер, експерт, развојни менаџер, итд.
Тежња да се поистоветимо са развијеним западним светом је довела до тога да смо увезли све трендове и сада су ту.
Менаџмент као наука постоји одавно и све што се могло смислити, измислити, научити, проучити и написати, све је то одавно урађено. Простор постоји само још у оном малом делу који је у зависности од развоја технологије. И шта се онда урадило, чему се прибегло?
Кренуло се са „Менаџментом речима“. Па се речи – менаџмент, почела придодавати свака могућа реч и стварати нова подваријанта менаџмента. Тако су се рађале нове титуле, нови зналци, теоретичари, експерти који су са коришћењем доброг маркетинга промовисали нове правце, нове титуле, нове „бизнисмене“. Где се то прво урадило? Наравно у постојбини менаџмента Америци.
Један статистички податак који ће, сигуран сам, бити веома занимљив читаоцима, а не тиче се развијеног запада, а то је: 2017 године, Кина и Индија заједно су „избациле“ приближно 45.000 доктора наука из области менаџмента. Ако знамо да, сваки доктор мора да напише нову научну мисао и да је докаже, онда шта мислите колико их има у свету? Саме Сједињење Америчке Државе их „иштанцују“ још толико. Зато се и код нас рефлектује та ситуација са разно-разним титулама у разматраном занимању.
Велики број кандидата друштвеног усмерења, природна потреба сваког појединца да се издвоји, истакне, одвоји од „гомиле“ и да се препозна као валидан, онај који зна, довела је до велике дифузије идентитета, и потребе сталне менаџерске потраге за истим. Ако идентитет представља једну целовитост личности, и ако се тражи да та целовитост буде постојана у садашњем променљивом и динамичном времену, онда је помоћ и те како потребна за препознавање исте.
Данашње време суманутог развоја технологије и комуникација, криза пословног идентитета или идентитета занимања, је веома честа појава и неће се скоро наћи решење јер се не може зауставити развој технологије.
Посебан значај у процесу формирања пословног идентитета код нас имају индикатори „успешних“ менаџера, по наметнутом мишљењу. Савремена технологија нам је допринела да нам сви они буду у ближој околини и део наше жељене заједнице. Осећање личног идентитета засновано је на запажању, тражењу доказа о личној постојаности самоистоветности и непрекидности постојања у дигиталном, виртуелном времену и простору. Велике личне потребе, да су други људи информисани о нама, да запажају тј. да имамо доживљај да смо примећени, да нас признају као и догађаје око нас. Јер ако се није догодило у виртуелном простору и времену, ако други нису обавештени кроз шта пролазимо, онда се није ни догодило.
Савремена технологија нам је омогућила да ову насушну потребу утољавања глади за личним идентитетом задовољимо на пример, путем друштвених мрежа. Појединац који је тако стекао осећање личног идентитета има доживљај континуитета између онога што је био некада, што је данас, као и нечега што замишља да ће бити „сутра“ – менаџер, експерт, професионалац, гуру, шта год му срце пожели.
Досадашње решење које су користили самотитуларни пословни људи у настојању да себи ставе модеран префикс идентитета светског члана, би требало заменити реалним начином који ће пружити могућност идентификације и препознавања у ближој заједници. Реалан начин, значи признавање себе кроз схватање, разумевање средине, друштва, заједнице у којој обитавамо, а затим и прихватање усвојених стандарда, са којим се та заједница идентификује. Постизањем тога постајемо свесни свога идентитета, себи омогућујемо да будемо препознати и признати од стране нама најближих и дајемо себи прилику да се докажемо на светској сцени као носиоци вредности и лидери средине одакле долазимо.
Доц. др Срећко Стаменковић
Научник, истраживач, предавач, практичар са богатим искуством рада као менаџер људских ресурса у Европи (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Украјина) САД, Индонезија, УАЕ, Азербејџан. Аутор више од 20 научних радова.
Област експертизе стратегија, планирање и развој оперативног, организационог и развојног менаџмента управљања људима и организацијом.
Прочитајте и ово:
