ПРОФЕСОР ДОКТОР МИЛЕ БУГАРИН
ЗЛАТНА НАГРАДА ИНСТИТУТА ЗА МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА СРБИЈЕ

Златна награда, за укупни допринос менаџмента људских ресурса у Србији са жељом да истим таквим напором настави да промовише добро, праведно фер и људско пословање додељена је господину Милету Бугарину са Института за рударство и металургију Бор.

Егзактни пословни резултати, које је др Бугарин постигао, посебно у последњих десетак година су га кандидовали за ово цењено признање.

Шта је то што др Бугарина издваја, промовише и сврстава у ред врсних менаџера и визионара?

То је његова визија Института у будућности, визија која је данас преточена у слику стварности, то су циљеви, и краткорочни и дугорочни, које поставља себи и запосленима и које успешно остварује, то је озбиљност, одговорност, професионализам и креативност у организацији посла, у односу према запосленима и партнерима, у односу према друштвеној заједници и другима уз стварање имиџа друштвено одговорне компаније.

institut bor

То су свакако и чињенице: резултати његовог рада и рада колектива којим руководи, колектива који је био у распаду и пред стечајем а данас постао понос не само града Бора и Источне Србије, него колектив који је у својој бранши, по скоро свим критеријумима по којима се мери успешност, без конкуренције у земљи и регионалном окружењу.

Институт за бакар је до 2007.год. био друштвено, зависно предузеће, које је пословало у оквиру холдинга Рударско топионичарског басена Бор. Те, 2007.године, Институт за бакар се издваја из матичног предузећа и формално постаје државна институција са 100% капитала Републике Србије, уз промену назива у Институт за рударство и металургију Бор.

Наследио је ИРМ тада много тога лошег од РТБ-а Бор.

Имао је 500 недовољно упослених радника, са 7 доктора наука, 8 магистара и 60 инжењера над којима је за њих 250 спроведен социјални програм. Наслеђено је 6 милиона еура дуга према јавним приходима, 1,5 милиона еура дуга према тржишним повериоцима, 5 неизмирених бруто зарада према запосленима са просечном нето платом од 288 еура, без опреме и средстава за рад, са крововима који су прокишњавали, руинираним радним простором и ентеријером, вратима без брава, једноструким прозорским стаклима из 1963.године, канцеларијама са оштећеним патосом и без итисона, катастрофалним тоалетима и са двориштем у корову.

institut bor

Једноставно и буквално речено, ИРМ је био типичан пример фирме која је у ликвидацији, и којој је само недостајао ланац и катанац.

Радна атмосфера је у том периоду дотакла дно неизвесности и очаја, без наде и ентузијазма да ће се ИРМ извући, да ће уопште постојати, као и многа друга друштвена предузећа у Србији која су отишла у ликвидацију. Нико није веровао да ће икада доживети тренутак у коме се данас налазе.

Ту визију, позитивну енергију и невероватни ентузијазам, имао је данашњи директор ИРМ-а који је, заједно са својим тимом и запосленима, створио нешто што је изазвало неверицу и код најјачих компанија из области рударства и металургије. Не могу да верују да тако нешто данас постоји у Србији, и да је све то створено из сопствених средстава, без и једног цента из државног буџета Републике Србије, не користећи при том ни један једини кредитни аранжман код било које банке.

institut bor

Шта је то што је до данас постигнуто у Институту за рударство и металургију Бор?

- Враћен је комплетан дуг од око 7,5 милиона еура према јавним приходима и повериоцима, из средстава остварених на тржишту, радом запослених;
- Исплаћене су све заостале зараде а данас достигнути нето просек износи 750 еура;
- У кадровској структури ИРМ данас има 22 доктора наука са изборним научним звањима, 39 младих доктораната у земљи и иностранству, које финансира ИРМ из сопствених средстава, 80 инжењера свих техничких струка, и знатан број техничара и лабораната. Приоритет и стварна огромна пажња посвећена је оспособљавању младих кадрова;
- Обезбеђени су софтверски пакети и најсавременија опрема за научна и стручна усавршавања у области пројектовања и лабораторијских испитивања;
- ИРМ Бор је из сопствених средстава од 2007 до 2019. године уложио око 9 милиона еура у најсавременију лабораторијску опрему за минералне ресурсе, мониторинг технолошких и еколошких процеса, који се односе на воде, ваздух и земљиште, метеоролошко праћење климатских промена, мониторинг аерозагађења и др. Набављени су најсавременији софтвери у пројектовању из области геологије, рударства, металургије, машинства, енергетике, грађевинарства и других области;
- Велики и перманентни обим улагања у набавку нове опреме допринео је да ИРМ данас, поред класичних метода хемијских, геомеханичких, геотехничких и испитивања у области припреме минералних сировина, вода, ваздуха и земљишта, испитивања обавља по најсавременијим методама (акредитовано преко 350 метода) и на најсавременијој опреми. Набављена су полуиндустријска постројења за флотацију руде и прераду племенитих метала, најсавременија лабораторијска опрема, коју нико у Србији не поседује и на којој нам завиде и неки институти из западноевропских земаља, а што нам је отворено речено приликом њихових посета. Реч је, пре свега, о полумобилном постројењу за пречишћавање отпадних и киселих рудничких вода, постројењу за биолужење нискосадржајних руда и материјала, новом затвореном систему рафинације племенитих метала, опреми за различите врсте еколошког мониторинга и много тога другог. Похвале су стигле од највећих у нашој области: Алфред Нигхт Енглеска, Алеџ Стењарт Енглеска, СГС Швајцарска, Акита универзитет Јапан, Хаземаг Немачка и још неких посетилаца из Аустралије, Турске, Италије, Француске;
- Урађена је адаптација преко 7000 м2 простора и купљен пословни простор за пројектантско одељење у Београду од скоро 300 м2, адаптирани су сви радни простори за пројектанте и лаборанте на нивоу “А” класе, а сав пословни простор је постао енергетски ефикасан са драстичним смањењем трошкова енергије;
- Уведени су сви потребни стандарди у пословању и акредитоване лабораторије које заузимају око 4000 м2 простора; - Урађени су на веома високом нивоу приступни паркинзи, двориште, обновљен комплетан возни парк који сада има 33 јединице теренских, комерцијалних, теретних и службених возила средње и високе класе; - Успостављена је велика сарадња са међународним научним компанијама из Јапана, Немачке, Шпаније, Британије, Аустрије, пограничним земаљама. Преко пројеката који се финансирају из средстава Европске Уније, ИПА и ХОРИЗОНТ 2020, реализовани су пројекти чија је укупна вредност износила преко 10 милона еура;
- Успостављена је веома значајна и плодоносна сарадња са привредним организацијама у региону: Република Српска, Црна Гора, Македонија, Румунија и др. Извозни резултати и приходи са инотржишта учинили су да ИРМ из сопствених девизних средстава финансира своје увозне потребе, добије на ликвидности, солвентности и укупној стабилности у пословању. За узврат, пројектна решења ИРМ-а значајно су допринела унапређењу и одрживом развоју многих предузећа као што су - Рудници и термоелектрана Гацко, Рудник и термоелектрана Угљевик, Рудник Пљевља али и бројне рударске компаније у Србији: ЗиЈин, Колубара, Костолац, ЦРХ, ТЕНТ, НИС, итд.

institut bor

ИРМ Бор је, гледано из угла достигнутог степена научно технолошког развоја, без лажне скромности, светска фирма у стручном и научном погледу, у коју су уведени сви стандарди и кодекси професионалне пословности. Наш Институт је сигурно јединствен пример у Србији. Данас је то институција са стручним, научним и техничким потенцијалом, која је заслужено стекла статус најбољег института у својој области не само у земљи и региону, него постала препознатљива и у светским оквирима. Од стране високорангираних и светски познатих компанија које се баве провером бонитета привредних субјеката, наш Институт је, на понос свих нас, оцењен веома високом оценом АА+. Да би се све ово постигло, да би се остварили овакви пословни и финансијски резултати уложени су заиста надљудски напори уз веома велика одрицања у корист будућности.

Главни визионар и креатор достигнутог нивоа одрживог развоја ИРМ-а Бор, са врхунским успехом којим се данас може поносити цела Србија, је др Миле Бугарин, бивши заменик и актуелни директор Института са својим тимом и запосленима.

Миле Бугарин је дипломирао на Рударско-геолошком факултету, Универзитета у Београду 1986. год. На истом факултету завршио је и магистарске студије 1991. год. и докторске студије 1994. године. По завршетку студија запослио се у Институту за бакар, односно Институту за рударство и металургију Бор, где и данас ради. Током радне каријере прошао је све фазе усавршавања - од рада у производњи бакра и злата у рудницима РТБ-а, преко рада у различитим пројектантско-организационим целинама Института, до руковођења инжењерским пројектима у земљи и иностранству.

Др Бугарин је објавио 5 монографија из своје стручне области, два уџбеника, око 195 радова у научним и стручним часописима а велики број од тих радова је објавио у водећим светским часописима. Учесник је у својству одговорног пројектанта, аутора и сарадника на око 270 пројеката, студија, елабората, техничких контрола и др. у оквиру производне и развојне инфраструктуре минералних ресурса. Др Бугарин је био руководилац већег броја међународних пројеката из области минералних ресурса, руководилац великих националних пројеката и руководилац два пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Актуелни директор ИРМ-а је дао посебан научни допринос у развоју геолошко-економске оцене лежишта минералних сировина и детаљној анализи различитих показатеља савремене геолошко-економске и техничко-економске оцене рудних лежишта што је и потврђено на примеру више објеката у Србији и ван њених граница. Захваљујући вишегодишњем ангажовању на предметној проблематици реализовано је више техничко-економских оцена лежишта минералних сировина. Истовремено је предложено више нових техничко-технолошких решења, која су омогућила експлоатацију минералних сировина са вишим степеном искоришћења корисних компоненти и знатно вишом економском рентабилношћу. Посебну пажњу Др Миле Бугарин је посветио геолошко-економској оцени лежишта злата у рудној зони Благојев Камен код Кучева и геолошко-економској оцени полиметаличног лежишта Цока Марин близу Мајданпека. Резултати истраживања поменутих геолошких тела су публиковани 2012. године у монографији националног значаја „Геолошко-економска оцена рудних лежишта" и позитивно оцењени од стране домаће научне јавности. Допринос др Бугарина огледа се и у оствареним резултатима геолошких истраживања, односно самосталној изради и реализацији већег броја комплексних научно-истраживачких студија које се односе на лежишта угља у угљеним басенима Колубара, Костолац, Угљевик, Пљевља и Гацко, односно лежиштима бакра у Бору, Мајданпеку, Казахстану, Уганди, Замбији и другим земљама.

Током 33 године радног стажа, прошао је све фазе практичног рада и развоја РТБ-а Бор (сада Сербиа ЗиЈин Цоппер Бор) а захваљујући организационим способностима био је носилац развојних пројеката производних процеса, у време када је Институт за бакар био у саставу тадашњег РТБ-а Бор.

Обављао је бројне функције у Институту, почев од координатора, управника, помоћника, заменика директора и сада директора Института за рударство и металургију Бор.

Током своје радне каријере, боравио је у многим градовима Европе, Азије, Русије, Јапана, Индонезије, Канаде, Кине…итд., у бројним институцијама сличне делатности (за минералне ресурсе), у својству учесника и организатора студијске, пословне и пројектантске сарадње.

Човек са великом енергијом који континуирано ради и обезбеђује, из месеца у месец, све боље услове пословања, професионализацију менаџерске струке, развој лидерства међу младима, промоцију етичког и друштвено одговорног пословања за бољи живот својих суграђана. Посебну пажњу посвећује оправданим захтевима за донацијама у здравству и помоћ оболелим људима, како у фирми тако и у широј здравственој заједници града Бора. Само за потребе лечења и опремање болнице у Бору током 2018 год издвојено је 1,3 милиона динара а у првих 6 месеци 2019.год. додатних 410.000 динара.

Др Миле Бугарин, као одличан стратег, са проактивним приступом сваком проблему, остварио је многе појединачне циљеве својих запослених, са којима перманентно унапређује организацију рада и модернизацију производних процеса.

Лидер који стимулативно делује на уже и шире окружење, и који личним залагањем и трудом, обезбеђује континуирани раст, као и одрживи и прогресивни развој Института за рударство и металургију Бор.

Успео је да створи осећај заједништва у радном окружењу, као и свест и идеју о заједничком циљу да свима буде боље. Консултацијама на недељном нивоу, и улазећи у суштину сваког проблема, редовно информише све запослене и радно ангажоване колеге у Институту, и то на свим нивоима. Захваљујући његовим менаџерским вештинама и знању, као и тиму који има око себе, постао је за све ово време, важан члан заједнице и важан чинилац у широј научној јавности као особа од интегритета и угледа.

institut bor

Др Бугарин свакодневно ради на подизању свести, знања и услуга трећим лицима, човек који континуирано ради на развијању, промовисању и примењивању разних иновација из света науке и бизниса.

Човек који сваког јутра долази у 6 сати, а из свог кабинета одлази касно увече, човек кога можете срести свугде, у погонима, лабораторијама, пројектантским бироима, човек који увек разговара са радницима и укључује се одмах у решавање сваког проблема, и великог и малог.

У времену у којем живимо, др Бугарин своје одлуке доноси веома прецизно и тачно, водећи рачуна да свака страна која учествује у раду, буде задовољна.

Актуелни директор ИРМ-а је, можемо слободно рећи, направио институцију у којој могу радити генерације које долазе, човек који је отворен за сарадњу, разговоре и преговоре, особа која се лично ангажује као ментор онима које препознаје као будуће вође и успешне менаџере.

Годишњи приход ИРМ-а Бор је са око 3,5 милона еура пре 10 година, данас достигао износ од око 6 милона еура, са сигурном тенденцијом даљег раста. Од губитака који су се кретали у износима од неколико стотиона хиљада евра до 2008 год. прешло се на остваривање нето добити у пословању од око 200.000 евра годишње уз просечна годишња инвестициона улагања у нову опрему од скоро 1 милион еура. Капитал је од 390 мил. дин. порастао на званичну књиговодствену вредност од 719 мил. динара док реална процена говори да је вредност Института данас четвороструко већа. То свакако не би било могуће да није било визије др Бугарина, који је остваривао добре економске резултате и свакодневним трудом доприносио бољој тржишној позицији нашег Института.

По нашем мишљењу, главна заслуга овог човека од почетка његовог руковођења до данас је његова визија тржишног преструктуирања ИРМ-а. Он је од фирме у оквиру система РТБ-а која је прешла у државно власништво уместо државних фондова, ослањања на субвенције и донације, одабрао тежак изазов тржишта науке, истраживања, пројектовања и производње. Реализацијом те визије др Бугарин је остварене приходе од републичких фондова науке свео на учешће од 17% у укупним приходима ИРМ-а. Ове приходе није добио као донацију или субвенције него остварио учешћем на конкурсима ресорног Министраства уз жестоку конкуренцију са осталим институтима и установама. Борбом на тржишту ИРМ је ЗАРАДИО свој данашњи матерјални положај. Инвестирао је 9 милиона евра, повећао број квалификованих научних радника, остварио пословање без кредита са пуном ликвидношћу и просечном зарадом запослених од 750 евра месечно.

План рада др Бугарина, дат у прилогу, је концепт даље реализације те визије са наставком доминантне позиције на тржишту, у складу са развојем рударства и металургије у Србији и окружењу, са циљем да ИРМ буде за корак испред са својим истраживачким капацитетима како би био стабилан фактор тог развоја а не само технички сервис привреде на коју је орјентисан.

Потпуна реализација те визије у претходних 10-так година га је номиновала за признање за које је и примио.

Узимајући у обзир речено, околности и привредно окружење у Србији и шире у региону, готово је сигурно да ИРМ представља јединствен пример опоравка једног практично пропалог друштвеног предузећа у лидера на тржишту у својој области и да такви примери висе не постоје или су изузетно ретки.


Прочитајте и ово: ИЗБОР НАЈБОЉИХ У СРБИЈИ ИЗ МЕНАЏМЕНТА ЉУДСКИХ РЕСУРСА 2019