Компаније широм света планирају да смање свој пословни простор за 40 до 60 одсто и то тако да сваком раднику омогуће да барем два дана у недељи раде на даљину. С друге стране, чак 90 одсто радне снаге више не жели да ради у канцеларији.

То су неки од закључака Криса Херда, оснивача платформе за удаљени рад "Фрстбејс" (Firstbase), а који је током последњих шест месеци разговарао са око 1.000 компанија о њиховим плановима за рад на даљину.

Неке од ствари које је уочио јесте и да ће се компаније, између осталог, потрудити да радницима омогуће рад из канцеларије свега један или два дана у недељи.

Потпуно званично, како је истакао у објави на Твитеру, око 30 одсто компанија са којима је разговарао у потпуности ће се "решити" канцеларија и прећи на пословање на даљину.

"Компаније које ово раде, увиделе су да су се њихови радници брзо прилагодили и децентрализовали, остављајући скупе градове селидбом негде да буде ближе својој породици", истакао је Херд.

Приступ талентима

Како Херд наводи, први разлог зашто компаније прелазе на рад на даљину је једноставан - омогућава им запошљавање талентованијих људи. Наиме, уместо да ангажују најбољу особу у кругу од 30 километара од канцеларије, они могу да ангажују најбољу особу на свету за сваки радни задатак.

Друго јесте начин да смање трошкове.

"Други разлог зашто прелазе да раде на даљину је тај што им омогућава да буду далеко исплативији. Уместо да потроше 20.000 долара по раднику годишње на канцеларијски простор, они могу да обезбеде најбољу даљинску поставку на планети за 2.000 долара по радника годишње", објаснио је овај послови стручњак.

Побољшање културе фирме

Када би наставиле да раде на даљину, сматра већина испитаних, успели би се побољшању културу фирме, а нарочито период када су физички на једном месту.

Тако више од 60 одсто испитаних компанија већ размишља о начинима како да физички искористе време за побољшање културе. Најпопуларније, што је Херд чуо је пребацивање тима на удаљене локације на отприлике недељу дана. Тако је у плану слање читавог тима на рад из Португала, Шпаније, Порторика - места која су за сада најпопуларнија.

Херд истиче да "најпаметнији људи" које лично познаје планирају да раде на даљину ове деценије. Такође да, "најузбудљивије компаније" које лично зна све раднике у овој деценији планирају да ангажују на даљину.

Чак 90 одсто радника са којима је Херд разговарао никада више не жели да буде стално у канцеларији.

Радници срећнији

Многе компаније са којима је разговарано, радује и утицај на животну средину који ће "искорењивање" канцеларије - и путовања на посао имати. Оцењују да ће се сваке године емитовати 108 милиона тона угљен-диоксида мање.

Што је још важније, сматрају да ће квалитет живота рандика бити бољи. Радници неће морати да троше два сата дневно путујући, да би седли у канцеларијској столици осам сати.

Готово свака компанија с којом је Херд разговарао верује да ће њихови радници бити срећнији као резултат рада на даљину.

Неколико компанија одлучило је да и више раде на даљину него што су првобитно намеравали, јер су то већ учинили њихови конкуренти. Наиме, неке компаније страхују од губитка талентованих радника који ће можда прећи код конкурената ако им они не обезбеде начин да раде на даљину.

Као и до сада, није страх само због висине плате, већ због нематеријалних ствари. Тако се плаше да ће њихове раднике привући квалитетнија комуникација или боља лична сарадња.

Мерење резултата уместо седења за компјутером

Уместо, како тврде, да се мери колико и да ли су уопште радници били у канцеларијама тачно осам сати, мериће се само њихови резултати - оно што заиста постижу.

Мера перформанси током рада на даљину мора постати резултат, тврде, а алати који омогућавају прецизније праћење овога су нешто чему се тежи.

Могуће "сагоревање" од рада

Оно што компаније, с друге стране, веома брине јесте изгарање на послу", односно "даљинско прегоревање" услед превише рада.

Они, како каже, активно истражују начине за борбу против ове појаве.

Већина компанија је копирала канцеларију на даљину и то ствара напоре који почињу да се показују. Дешавају се, како додаје, личне повреде и то превише. Компаније се нису прилагодиле довољно брзо да би спречиле повреде леђа, врата и деформација које постају велики проблем. Ипак, Херд сматра да ће то брзо бити отклоњено пружањем боље, ергономске опреме радницима.

Проблеми су, како истраживање каже, универзални: није битна величина организације, свака компанија има исте препреке.

"Разговарали смо са компанијама у раној фази, технолошким компанијама које су се јавно котирале, са наследницима са стотинама хиљада запослених. Једноставно, све ће радити на даљину", истиче Херд.

(Извор: Блиц Бизнис)


Прочитајте и ово: Слушање или размишљање?

Да ли организацији требају учени или приучени радници? Запослени који размишљају или који слушају?