Бенефити радника у Србији, на менију психолог, психотерапеут, а ако сте срећни добићете 13 или 14 плату.

Како се коме заломи.

Корона је чудо!

Омогућила је показивање огољеног лица, сваког радника, шефа, руководиоца, менаџера, директора или све њих у једној речи - организације. Рад у времену короне које се може називати тешким, отежаним, непримереним, дало је могућност да организације (читај - менаџери, директори) покажу колико су им значајни запослени, радници то јест људи који раде у организацијама са којима они руководе. 

У времену (прошлом и садашњем) у којем сви изјављујемо да су људи највеће богатство сваке организације, дошли смо до могућности да то и на делу покажемо. "На муци се познају јунаци". А наши "јунаци" то јест организације и у њима директори и менаџери људских ресурса, талената, коучери и остали агилни показаше шта мисле и колико цене своје "највеће богатство".

Тако да имамо примере да су неке организације, у врло кратком року, отпустиле раднике, неке су гледале да их сачувају тако што су прерасподелиле обавезе, неке су опстале уз помоћ државе итд.

Имамо и  пример где је организација због отежаних услова пословања даривала своје запослене са бонусима у виду 13 а негде и 14 плате. Такође имамо и пример где је организација обезбедила психологе за своје раднике (кажу да их имају много) како би се нашли запосленима кад им припадне мука кад виде за кога раде.

Ипак треба објаснити тим радницима да је ванредна ситуација и да ако раде у отежаним условима - од куће, да увек, могу по потреби, да имају психолога на услузи. 

Код оних организација које преферирају таленте и агилност, које су на вишем организацијом нивоу од осталих, радници имају могућност да се обрате психотерапеуту и тако да одмах добију одговарајућу терапију за своје проблеме, недоумице или збуњеност. Наравно у оваким ситуацијама увек се унапред зна ко је збуњен а ко је луд. 

У отежаним условима пословања, највише су страдали директори, менаџери то јест руководиоци организација. За раднике су обезбедили психологе и психотерапеуте, али зато су себе жртвовали и зарад добра осталих радника нису желели да и они имају ту врсту организационе помоћи, па су се утешили само са платом. Ситација је разумљива јер ипак се ради о људима који су под организационим оптерећењем, рад од куће, целодневни боравак са породицом, надљудски напори и трошкови.

Да ли су питали своје раднике да ли хоће плату или психолога / психотерапеута не знам, али ако и нису питали они су зато и постављени на место где јесу јер они знају шта је најбоље за радника.

Уосталом, ако и дају плату, они (запослени), могу постати нелојални организацији и потражити свог психолога или терапеута и онда тим поступком обесмислити организационе психологе и терапеуте, или исте натерати да отворе и приватну праксу поред посла у фирми.

Остаје нејасно зашто се држава Србија и њени руководиоци нису сетили ове "генијалне" методе помоћи радницима. Замислите само колико би новца држава уштедела да је, на пример, уместо помоћи у новцу обезбедила психологе и психотерапеуте за све организације у броју који зависи од броја запослених по организацији. 

Мада никад није касно! Корона је још ту са нама.

Ако ништа друго могла би да обезбеди исте за напаћене директоре и менаџере, па би они вероватно после успешно пређених терапија пренели то својим запосленима. 

 

 

др Срећко Стаменковић

 

ИЗДВАЈАМО

Колико су праведни послодавци према запосленима у Србији