Ако не можеш да управљаш собом, како онда да управљаш другима?

Ако си менаџер и желиш да управљаш собом, мораш да познајеш себе - професионално. То може бити теже него што изгледа, с обзиром на људску тенденцију да прецењујемо сопствене могућности.

У већини ствари, добро је познато, веома смо самопоуздани. „Најбољи познаваоци политике или политичари, најбољи познаваоци фудбала тј. тренери, најбољи љубавници“, дође му нешто попут светог тројства или подигнута три прста у Србији. Нисам споменуо наше возачке способности, да не бих остале увредио кад прочитају колико смо добри, то јест најбољи. У реалности је мало другачије. Стварност нам показује да смо јако лоши у самопроцени. Шта онда рећи о нашим менаџерским способностима, или лидерским. Када погледате бројност менаџера, њихово поседовање суперлатива о својим способностима, мислим да би се и менаџери из Силиконске долине постидели. Већина менаџера мисли да су заиста добри менаџери, док резултати њиховог рада показују да нису. Једноставно, поверење и компетентност нису у корелацији. Самоспознаја захтева велике напоре да би се достигли резултати који би били вредни уложеног труда. То би се на крају исплатило. „Набилдовали“ би се способностима и вештинама, смањили би своје недостатке и модификовали би своје одговоре на своје понашање, све у циљу да постанемо ефективнији лидери.