Пише: Братислава Радовановић

Неписане уговорне обавезе највреднијег српског ресурса

О укусима не треба расправљати, сир, месо, спанаћ, бурек је у Србији сасвим довољан избор за сваког гладног шефа. Та „пита“ ради радњу, радњу обавља радник, јер тако је у могућности, рекло би се. Укуси су бројни, али мера укуса је по Аристотелу увек била средина као врлина. Како Закон о раду не дефинише средину као граничну вредност између запосленог и послодавца, питалица гласи, да ли је то радна обавеза, каприц надређеног или можда нешто треће?

Неретко, сви запослени на почетку радне каријере пролазе кроз пословну иницијацију "купи шефу бурек када тражи". Неће круна никоме пасти са главе, уколико се гладан шеф нахрани и напоји. Међутим, уколико се та почетничка и племенита пракса настави, списак потрепштина се може продужити. Не, није само придодат јогурт, него и рачун за струју, храна за куцу, мацу, карта за концерт, поклон за љубавницу, љубавника, заливање дифенбахија, промена раткапни на аутомобилу и наравно замена креме против шуљева - списак је неисцрпан.

Уколико радник не одреагује, шеф може и најчешће "злоупотребљава" добру вољу запосленог, који никако не мора да обавља дело "бурекоузиманија", уколико се то изричито не тражи у рецимо Уговору о делу. Такав Уговор управо може да дефинише раскошни репертоар интимних потреба, које шеф не уме, или неће да уради, али је вољан да плати. Комплекси ниже или више вредности главног актера радних односа, јесу само неки од могућих објашњења зашто неки шефови таквим захтевима ниподаштавају своје раднике. Никоме није сан и изазов да на послу обавља радње које иначе чини у слободном времену за себе, а које у пословном свету раде курирске службе или служба потрчка. Склоност ка помагању и одмагању својствена је свима, али поједини шефови заиста предњаче у искоришћавању људског потенцијала.

Може шеф све и сам. Нека плати помоћног радника на пример, а свог запосленог упосли за оно за шта је плаћен, за шта има неку потврду, квалификацију и/или обавезу.

Нажалост, у пракси уколико не заузмете став, поставите границе, веће су шансе да ће вас шеф искоришћавати за све послове по систему узми све што ти радник-потрчко пружа. Надређени опијени позицијом, статусом да ђаво носи Праду, а радник доноси бурек, никада не пружају колико одузимају. Баханалисањем у захтевима које запослени претпоставља да мора уради, шеф заводи тиранију, али заводи и радника. Овакав облик пословања не испуњава ни минимум стандарда да послодавац себе профилише као успешног менаџера. На послу се задовољавају његове каприциозне жеље, а експлоатација радника поприма екстремне мере, које могу бити погубне само за експлоатисаног.

Бурек за шефа, јесте и биће шанса за сваког новозапосленог да покаже да може и хоће да купи, али уколико исти настави да тражи уговором нетражено, питајте га "шефе који ти је враг", и ако он не зна, онда знајте да тај пут није ваш пут. Истина је да свако има замену, али исто тако и да постоје и шефови који могу да носе Праду, али и да сами купују и бурек или дест упола с луком.

Наше је само да прогледамо сопственим очима и прихватимо онолико колико налаже и професионална и људска савест. Средина је увек врлина.

bratislava radovanovicБратислава Радовановић је рођена 1983. године, дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, одсек новинарство и комуникологија. Љубитељ и конзумент добре писане речи, културе, слободе, истине, аутентичне креације, духовитости, духовности и хуманости.

Прочитајте и ово: Шта треба да знате о "HR"-у

Most Read

  • Week

  • Month

  • All