I део

Највиши ниво поштовања се увек заслужује - никада не даје. То важи за самопоштовање као и за поштовање других. Пре давања највишег нивоа самопоштовања или поштовања према другима, побрините се да је особа достојна те части.

Шта је поштовање? То је осећај вредности или личне вредности коју некоме приписујете. Поштовање је свеобухватна процена коју дајете некоме на основу многих фактора - шта та особа ради (или је урадила) са својим животом, како третира вас и друге, да ли чини добре ствари (велике или мале), за друге људе. Укратко, поштовање је формирано позитивно мишљење како неко живи свој живот. С друге стране, самопоштовање је ваше мишљење о томе како ви живите свој живот.

У овој серији текстова, писаћемо о односу самопоштовања и менаџмента људских ресурса у организацијама и уопште у друштву у Србији. Сагледаћемо и однос три области поштовања - самопоштовање, поштовање према другима и поштовање других људи према вама. Сва три подручја поштовања су веома важна, да би се разумео однос који је постављен према будућим и садашњим радницима код нас – у Србији.

1. Промене у радном окружењу

За време једног радног века грађанин Србије (ако је напунио 65 година живота, и ако је радио на пример 45 година) је прошао кроз невероватне промене у свом радном окружењу. Промене, почев од друштвеног уређења (комунизам, социјализам, капитализам), статуса запосленог од његовог вредновања где је био постављен на највиши пиједестал и где је све било подређено њему, до спуштања где се не пита ништа (или врло мало) и где има заштиту својих права (и то добру), али као да је нема и никад није био угроженији. Имамо синдикате али као да их и немамо. Некада смо имали Судове удруженог рада сада би било одлично ако би увели „Судове угроженог рада“.

Некада су радници, запослени били кадрови, и њихова предузећа су имала своја одмаралишта на мору, планинама, бањама, где је тај кадар ишао и одмарао. Сада су кадрови постали ресурс и прави је успех ако тај ресурс оде и на паузу. Нећу да пишем о томе да ли садашње фирме имају предшколске установе познатије у народу као вртићи.

Уосталом и зашто би их имали кад је сада тренд да немаш „труднице“, нити оне које планирају да постану „труднице“ нити оне које су случајно затруднели, па планирају да се врате, осим ако нису затруднели са шефом или власником фирме.

Да споменем још неке промене које су нам се десиле у међувремену. Девизна штедња, зајам за Србију, хиперинфлација, ратови, и успут тек да нам не буде досадно од тих малих промена у окружењу, и промена неколико држава у којој живимо а да нисмо „изашли из куће“.

Након овога, ја бих волео да напишем да смо се променили, али нисмо. Промене још трају. Или стручно речено „ми смо у транзицији“. Још увек нас мењају. Да ли су те промене од горег на боље? Ако се узме период од 70 година? При том мислим на рад, радно окружење, радне услове, и све што се тиче рада.

Некад смо имали политику „доживотног запошљавања“, сада имамо политику „доживотне промене посла“. Некад смо ми отварали фабрике по свету и показивали како је то кад си успешан. Сада свет отвара фабрике код нас и показује нам како је успешан. Некад сам био млад и кад сам завршио средњу школу отишао сам и пријавио се на Биро за запошљавање. После недељу дана су ме звали на фиксни телефон и рекли адресу и име послодавца где да се јавим на посао. Тад и никад више.

Пре отприлике 35 година један старац, деда мог најбољег другара, приликом једног разговора где су „бистрили политику“ клинац и мудрац, је рекао: „Видиш сине, да ти деда каже, за време Тита ја сам могао широм Југославије да идем и да спавам под свако дрво и нико ме не би дирао. Али у то време нисам смео ништа да причам против њега. Сада, ја могу свашта да кажем о свакоме, али и у свом кревету нисам више сигуран.“

Некад се није ни причало нити водила дискусија о поштовању и самопоштовању радника, јер се то подразумевало. Сада се, такође, не прича и не води дискусија о поштовању и самопоштовању „ресурса“ јер се подразумева да се он не пита о томе.

Сада сам убеђен да многи који су проживели радни век и ове промене, или су при крају свог радног века, схватају и знају вредност песме „Жал за младост“...

др Срећко Стаменковић

Прочитајте и ово: Анализа "HR-a" у Србији

Most Read

  • Week

  • Month

  • All