II део

Све почиње са самопоштовањем

„Поштовање према себи води наш морал; поштовање према другима води наше понашање.“ Лауренц Стоне (Laurence Stone)

Поштовање себе значи давање и дефинисање сопствене вредности и вредности као људског бића. Ако не поштујете себе, биће вам јако тешко да поштујете било кога другог. Све почиње самопоштовањем. Колико је ваше самопоштовање? Величина самопоштовања које поседујете се најбоље огледа при одговорима на стандардна питања када имате интервју за посао. На пример:

Колику плату желите?

Одговор на ово питање је одговор на питање „шта мислите о себи“! Одговор на ово питање показује колико поштовање имате према себи и према ономе што сте урадили до тада у свом животу. Тешка истина, али је истина. Какве везе има ово питање за разумевање односа самопоштовања и менаџмента људских ресурса у Србији? Ако би хтели да сазнате како да дате одговор на ово питање, довољно га је прогугловати и добићете разне „паметне“ варијанте одговора исте суштине, само је разлика да ли желите прост, простопроширени или проширени одговор. Суштина би била отприлике оваква: „Истражите на интернету да би сте припремили одговор. Будите реални са тржишном вредношћу ваше позиције и ваших квалификација.“ Ово је једнострани поглед, једнострано разумевање. Ако будете тражили „поглед“ и „разумевање“ друге стране (која га поставља) добићете одговор који би се огледао у следећем:

„Да видимо да ли се кандидат уклапа у наш платни систем?“

Игра без граница, коју сви играју а нико је не воли. Ово питање је постало толико оличење глупости у „HR“-у да је то неописиво. Зашто је то тако? Прво, свака компанија, фирма, организација, пре него што распише оглас, зна колико може да плати за то радно место. Друго, сваки интервјуер зна колико ће бити плаћено то радно место. Треће, постоји врло једноставно решење (написати у огласу распон у ком ће се кретати плата), за ово питање али свакога је срамота да прича о томе. Да, добро сте прочитали. Свакога у овом процесу је срамота да прича о висини плате која је предвиђена за расписано радно место:

  • Послодавца је срамота, најчешће, што жели да плати најмање могуће, и био би најсрећнији кад не би морао да плати уопште
  • Интервјуера је срамота да вам каже колико ће те бити плаћени, јер ће бити „проваљени“ да је оно из огласа: „Ми смо компанија лидер и ми смо нај, нај и нај у свему…“ само чиста лаж. Срамота га је јер му фали одозго бар још једна плата да би могао пристојно да живи. Али он мора да одради посао. Он мора да се смешка и да глуми срећну и задовољну особу, најчешће свезнајућу и свепознајућу, и најмање искрену
  • Кандидата је срамота да прича о томе јер зна да мора да каже пет пута мању цену од оне која му треба да би могао да се „извади“ из тренутне ситуације. Зато што има породицу, зато што једва саставља крај са крајем, зато што је фабрика у којој ради пред затварањем, зато што трпи злостављање, зато што ради 10 дана у недељи и ако недеља има 7 дана итд. Постоји милион разлога

Ако желите да разумете зашто је „тренутна“ ситуација врло честа код кандидата, онда морате да прочитате први део текста о самопоштовању и менаџменту људских ресурса. Морамо такође, да кажемо да постоји и срамота од велике плате. Зато се и не говори о њој. Она је још опаснија од ове свеприсутне мале плате или минималца. Па замислите кад би се причало о томе јавно да овај или онај директор прима рецимо, пола милиона а радници који му зарађују тих пола милиона су на минималцу! Па где ће онда тај директор или та фирма од срамоте да побегну? Ко ће сутра да ради за њих? Успут, буди речено, сви знају о томе у свакој фирми, и све се зна о томе и сви се праве, као што наш мудри народ каже „луди“ или „блесави“, и не причају о томе јер је забрањено разно-разним правилницима, одлукама или ти општим актима предузећа. Најжалосније је, што се из овога (пре или касније) види колико самопоштовања имају људи који раде у менаџменту људских ресурса. И да ли га имају уопште? Колико је менаџера људских ресурса, из или због, самопоштовања рекло „Не“ директорима кад је у питању кршење закона о раду? И да ли уопште постоји „Не“ кад директор каже уради то? Врло мало, јер ти исти менаџери имају породицу и они једва састављају крај са крајем. Јер, самопоштовање има своју цену! За самопоштовање мораш бити спреман!

Јер количина самопоштовања у Србији је пропорционална количини новца којег имаш у џепу!

Ако, покажеш самопоштовање, а немаш новца, онда си или „луд“ или „будала“ за најближу околину, и нико те неће разумети. За врло мали број људи, ниси ништа од тога. За врло мали број људи си тим поступком си показао да си човек, да си људско биће! Онај, који има своје - ја! Онај који има свој став. Једино што тај „врло мали број људи“ не нуде посао, они само цене твој став и твоје самопоштовање – на жалост. И да приведемо крају овај други део и да покушамо да дамо одговор на питање:

Како да поштујемо себе?

У наставку је дата листа идеала који су фундаментални или основни за поседовање самопоштовања. Једном када се усвоји и развије бићете на путу на коме се развија здрав ниво самопоштовања.

  • Бити искрена особа. Морате бити искрени према себи и другима. Напомена, најтеже је бити искрен према себи.
  • Вредновање свих а нарочито званичних облика образовања. Важан кључ за самопоштовање је знање.
  • Разумевање финансијске одговорности. Финансијска одговорност је камен темељац за независност.
  • Учење слушања. Део учења самопоштовања укључује поштовање уверења других.
  • Разумевање вредности доброг понашања / правилног понашања. Познавање и остваривање добрих манира и правилно понашање ће учинити да се осећате добро о себи, а за узврат, други ће вас поштовати за ваше добре манире и правилно понашање.
  • Учење прихватања личне одговорности за сопствено понашање. Део поштовања представља преузимање одговорности за властите поступке.
  • Учење када и како се извинити. Прихватање одговорности подразумева формално извињење због недела и настојања да се искупи.
  • Учење разумевања који су пријатељи имали на вас добар утицаја који су лоше утицали. Морамо научити да опонашамо оне који су имали добар утицај и игноришемо оне који су лоше утицали.
  • Имати планове и важне циљеве које би требало достићи. Сваки циљ који се постави и постигне, даће вам снагу за нови већи изазов; што се више циљева постигне, то ће самопоштовање расти.

Сваком од ових идеала треба посветити пуну пажњу у свом властитом животу, како би се одржало добро заокружено поштовање према себи. Ако то већ нисте учинили, почните радити на сваком од њих. Корак по корак. Тешко јесте, али вреди покушати. Код самопоштовања не треба да важи „колико пара толико музике“, ма колико то тешко било да се процесуира.

Др Срећко Стаменковић


Прочитајте и ово: Самопоштовање и менаџмент људских ресурса у Србији

Most Read

  • Week

  • Month

  • All