Узроци конфликта на раду су многобројни и разноврсни. Технички је немогуће дати исцрпну листу свих узрока ове појаве јер би она била веома дуга. Но, ипак је учињен покушај систематизације општих узрока који доводе до конфликтне ситуације у радној средини. Ти узроци налазе се пре свега у економској, техничкој, друштвеној, организационој и информативној сфери човекове радне делатности, укључујући и физичке и друштвене услове радне средине.
Многа емпиријска истраживања недвосмислено говоре да су конфликти најизраженији у економској сфери односа, што је и разумљиво ако се има на уму чињеница да је најчешће реч о расподели најамнина, премија, награда, стамбено-кредитних потраживања и сл.; и мали поремећај у тим односима законито доводи до конфликтне ситуације.
Акције и мере руководства спадају у прву групу и односе на наведена питања често се дочекују са негодовањем и отпором, а посебно ако су те акције и мере донете преко ноћи, без адекватног информисања и убедљивих аргумената и разлога. Рецимо, промена висине коефицијената за обрачун плата, премија и награда има не само економски него и друштвени значај. Он практично означава позицију вредности сваког појединца на лествици друштвене хијерархије и мали поремећај или коректив без убедљивог оправдања законито доводи до настанка конфликтне ситуације.
Друга група извора узрока конфликата односи се на техничку сферу, техничку опремљеност рада и на физичке услове радне средине. Реч је о (не)обезбеђењу одговарајућих услова рада (осветљења, вентилације, микроклиме и слично) или о непоштовању прописаних стандарда о коришћењу обавезних средстава заштите, а посебно за она радна места која се односе на „посебне услове рада“, чиме се доводи у питање човеков физички и психички интегритет на раду.
Трећа група узрока конфликта на раду односи се на друштвену сферу, у првом реду на међуљудске односе и на систем информисања. Поремећени међуљудски односи извориште су оговарања, оптуживања, обмањивања, сплеткарења, укључујући и разне интриге. У таквим односима појединци и групе више су оптерећени међусобним сукобима и свађама него било каквим успешним пословним резултатима.
Четврту групу извора конфликта чине они који произилазе из лоше организације рада, лошег система управљања и руковођења. У условима лоше организације рада сукобљавају се интереси великог броја радних група, створених системом поделе рада.
Пета група узрока конфликта на раду односи се на прописе који регулишу људска права, а посебно право на рад. Непоштовање прописа из области радно-социјалног и здравственог законодавства итекако погодује напетој атмосфери из које лако резултира одређени конфликт, који се врло брзо разрешава уз свестрану примену и поштовање радног, социјалног и здравственог законодавства.
Настали конфликт нужно је што пре разрешити, како би дошло до оздрављења колектива, до његовог даљег напретка и развоја; у противном постоји опасност од даље ескалације и заоштравања сукоба, што може да доведе до парализе функционисања предузећа. При разрешавању конфликта сукобљене стране се морају ослободити комплекса „победник-побеђени“. У таквој ситуацији треба да победи истина, тако да сукобљене стране схвате и знају ко је и зашто је у праву. То има огроман психолошки значај, како за разрешавање већ створених конфликата, тако и за спречавање и разрешавање конфликата у будућности.
Прочитајте и ово: Први годишњи самит - Избор најбољих у Србији
