Кад запослени имају неки проблем, или народски речено кад их тишти нека мука, онда уобичајено је да да се обрате свом менаџеру људских ресурса или да их упуте на њега. Међутим, коме да се обрати сам „HR“ кад он има проблема? Ко је „HR“ за „HR“ ? А проблеми који га муче су свакодневни. Јер организација, то јест запослени имају једног „HR-а“ а он има све запослене. Ово су само неки од проблема са којима се боре менаџери људских ресурса у Србији:

1. Задржавање запослених

Данашње схватање радних услова се најбоље огледа кроз огласе за посао. То је онај део на крају огласа, који је углавном најмањи, и који кроз једну или две „политички“ смишљене реченице нуди све а не даје ништа. На пример:

„Рад у динамичном и захтевном окружењу. Ви ћете бити део брзо растуће компаније, са могућношћу стицања нових вештина и професионалног раста.“

Углавном је врло неугодно да се напишете шта се нуди или даје, то није нешто што је ексклузивно и што би вас одвојило као пожељног послодавца па већина и не ставља тај део. Али је веома лако да се напише шта се захтева и онај део где се описује организација, који је на почетку, и он је најдужи. Ваљда по оној „циганин хвали свога коња“, где се покушава да се код читаоца развије жеља да буде у таквој „идеалној“ компанији.

Узроци конфликта на раду су многобројни и разноврсни. Технички је немогуће дати исцрпну листу свих узрока ове појаве јер би она била веома дуга. Но, ипак је учињен покушај систематизације општих узрока који доводе до конфликтне ситуације у радној средини. Ти узроци налазе се пре свега у економској, техничкој, друштвеној, организационој и информативној сфери човекове радне делатности, укључујући и физичке и друштвене услове радне средине.