Људи које се баве људским ресурсима су засигурно прочитали „мали милион“ текстова који су предвиђали каква нас будућност чека у људским ресурсима, какве промене су дошле, долазе, које остају а које ће можда отићи. Мастило се још није ни осушило на тим прогнозама и предвиђањима а примена је почела, може се рећи, са завидном способношћу, одличним вештинама, великим знањем, и што је најважније са великом људскошћу на релацији „HR“ менаџер/и – запослен/и.

Временски период у ком корона заводи своја правила је експериментално показало како и шта ће бити са радницима (људима) у кризама које могу да нас задесе. Сад да ли ће те кризе да се зову Ковид 19 или Ковид 20, 21, није много битно али оно што је важно је да, страна која треба да се припреми за последице те будуће кризе унапред се зна, а то је обичан човек, радник, онај који је без титуле „супермена“ у фирми.

Једна од карактеристика пандемије Ковид-19, је да нас је натерала да се дистанцирамо, или да се удаљимо једни од других, дајући нам до знања (на тежи начин „преко своје коже“), колико смо повезани и колико је човек друштвено биће. Тако смо се на „глобалном нивоу“ подсетили, да се „нешто“ не вреднује колико треба све до тренутка док се то „нешто“ не ускрати или изгуби.