(српско-менаџерска свакодневница)

Како је радити у Србији сви запослени знају. Знају такође, и колико могу да одсуствују са посла, колика је пауза, колико имају дана годишњег одмора, да ли могу искористити неки слободан дан, како је са боловањем.

Већина запослених врло тешко може да одсуствује са посла, ако имају среће имаће и паузу од 30 мин, ако немају онда не могу ни у тоалет него носи пелене са собом и моли се да имаш добру бешику. Годишњи одмор веома ретко да је већи од законског минимума (20 дана), пауза је посебна прича, боловање само ако си смртно угрожен.

Опширније...

Долазак на ново радно место (још ако је прво), често изгледа као да сте пали у океан без прслука за спашавање, и без идеје о томе где је најближа обала.

Ако се процеси социјализације, приликом запошљавања, нових радника уопште обављају, они често подразумевају само гомилу обавезнe папирологије и - ако имате среће - неколико површних индукционих активности, попут разговора од пар минута, упознавања са колегама, и то је то.

Ипак треба знати да је, социјализација нових радника од кључног значаја за дугорочни успех новозапосленог у компанији, и за дугорочни ангажман истог.

Опширније...