Епидемија, дешавања која су проистекла због Коронавируса, недостатак јасних правила, један део организација, тј. послодаваца је искористио како би смањио плате запосленима. Укидање ванредног стања и повећање броја заражених, отварање великог броја боловања, могућности да организације потпуно стану са радом, ставило је на дневни ред и плаћање запослених који раде од куће (наглашавамо: РАД ОД КУЋЕ није исто што и РАД НА ДАЉИНУ). Да ли рад од куће омогућује послодавцима да смање плате радницима под разно разним изговорима, да ли је то рад од куће, самоизолација, боловање због Коронавируса итд?

У Министарству за рад објашњавају да рад од куће подразумева право на зараду која је прописана општим актом, односно колективним уговором, правилником и уговором о раду. Основна зарада не сме бити мања од оне коју добија запослени на истим пословима у просторијама послодавца, а једина разлика је да нема право на накнаду за превоз.

Када радник због привремене спречености за рад не долази на посао, а то може бити и због заражености Коронавирусом, онда Закон о раду прописује плату најмање у висини од 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад.

- Разлика у накнади, зависно од тога да ли се неко заразио на послу или приватно, постоји само ако је то утврђено општим актом или уговором о раду.

На пример, може се утврдити накнада од 100 процената ако се заразио на послу, али ако то није наглашено општим актом или уговором о раду, добиће плату у износу од 65 одсто, како прописује Закон о раду - кажу у Министарству рада.

У Савезу самосталних синдиката Србије сматрају да је управо износ накнаде када се неко зарази највећи проблем. У јавном сектору накнада износи 100 одсто, осим у култури. Они сматрају и да би самоизолацију, која траје између 14 и 21 дан, послодавац требало да третира као неку врсту повреде на раду. Тај став објашњавају чињеницом да се не може тачно утврдити где се ко тачно заразио. Према њима је боље раднику дати целу плату и да буде код куће, него да се ризикује зараза у колективу.

За Ранку Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката је недопустиво да постоје различити аршини код различитих послодаваца.

- Данас, кад је радник у самоизолацији, једни исплаћују 100 одсто плате, други 65 као да су на боловању, а трећи им ретроактивно пишу годишње одморе. Тражили смо од Министарства рада да се донесе обавезујући правни акт којим ће се правила игре јасно успоставити - каже Савићка.

Закон о раду, како тврди, познаје рад ван просторија послодавца и рад на удаљености, али не и рад од куће, поготово не у време пандемије.

Дакле, све се своди на послодавца и како он третира „највећу вредност сваке организације“ а то су људи. Неки на то гледају као заменљиви ресурс, док други као вредност. Овог пута нећемо спомињати етику и културу организације као стубове „бренда“ или „имиџа“ који држе сваку компанију на каквом је гласу.


Прочитајте и ово: Најбоља стратегија ангажовања запослених у Србији 2020?

Да ли је ангажовање запослених од стране менаџера у организацијама у Србији 2020 године, исто или боље него у осталим земљама региона?

Промовишите вашу најбољу стратегију ангажовања запослених у менаџменту људских ресурса и покажите другима шта је најбоље ангажовање у Србији 2020 и како се управља.