Прављење и оспособљавање робота за обављање појединих послова уместо људи у свету је увелико у току.

Карактеристика роботизације је да робитима не треба регрутер, такође ни „бади“, коучер, лајф коучер, ментор и остали из бранше. Не требају ни тим билдинге, не иду на боловање, не могу да затрудне, отпорни су на вирусе „овоземаљске“, не траже повишицу и не напуштају организацију када им неко понуди боље услове рада.

Укратко речено, читава индустрија која труди да се развије а која се бави управљање људима, прелази на управљање роботима. Убрзано прилагођавање је у току. Први кораци су предузети, рад на даљину увелико је у току…

Али није само „HR“ на удару, по писању Спутњика.

Неминовно је да ће "роботизација" стићи и у Србију, што ће у неким секторима значајно променити пословање и довести у питање радна места. Ипак, стручњаци нас уверавају да је то за нас само – плус.

Најновија истраживања указала су на то да ће за 10 година роботи и до 80 одсто заменити касире, оператере у позивним центрима и таксисте. Још много послова је на списку за "роботизацију", а предвиђа се да ће главно заменско занимање бити – одржавање робота, пише Спутњик.

У Србији укупно има око 17 хиљада таксиста, самоуслужне касе су све распрострањеније по трговинским ланцима, а многе компаније запошљавају наше људе као оператере у позивним центрима. Како ће "роботизација" утицати на све те секторе у Србији?

"Роботизација" Србије мења пословање

Научни новинар и шеф комуникација Института за физику у Београду Слободан Бубњевић указао је на то да је тешко предвидети како ће развој роботике променити свет у наредним деценијама, али и да Србија у увођењу нових технологија не каска много за светом, те да ће је "роботизација" сигурно захватити.

Осврћући се на сектор трговине, Бубњевић истиче да је готово извесно да ће се број касира и послуге смањити у наредној деценији, јер ће роботи заменити не само касире, већ и магационере. То ће бити олакшавајуће за послодавце, али ће можда угрозити тржиште рада.

Када је реч о увођењу паметних технологија у домен саобраћаја, наш саговорник је скептичан, јер тај подухват до сада није дао добре резултате у Србији.

"Неке магистрале и раскрснице које су биле експериментално роботизоване данас више нису такве, зато што то добрим делом зависи од опште инфраструктуре. Врло сам скептичан када је у питању брзина увођења паметних аутомобила који би могли да замене таксисте и мислим да ће за наше таксисте још дуго бити посла, јер је то нешто што не можемо да очекујемо због тога што имамо много инфраструктурних проблема у градовима", предочава Бубњевић.

Што се тиче позивних центара, он указује на то да у њима морају да раде људи, како би решавали ситуације које машине не могу. Према његовим сазнањима, Србија је процењена као земља са кадром који је довољно способан да се бави тим послом и пружа софистицирану услугу.

Због тога, Бубњевић сматра да многа радна места у тим центрима неће бити аутоматизована.

"Ту врсту паметне услуге код нас већ пружају људи, а то тржиште је, колико је мени познато, врло разгранато. Знам за многе немачке компаније које користе Србију као земљу из које се људи јављају и одговарају на позиве клијената из целог света. Због тога је много важније да то остане тако, јер је незамењиво", истакао је Бубњевић.

Прилагођавање – кључно

Бубњевић предочава да "роботизација" код нас махом неће доводити људе до тога да морају да промене занимања, већ само начин на који ће обављати посао, али и да то није процес који ће се десити преко ноћи.

"То се не догађа као у научнофантастичном филму – геније открије новог робота и за три године сви добију отказ. Увођење нових технологија је спор процес који, пре свега, прати парадигму тржишта, а не технологије. Технологија улази тамо где има простора, где чини производ јефтинијим и атрактивнијим. Ми немамо такву врсту привреде да би она могла да тако директно утиче", објашњава Бубњевић.

Ипак, он напомиње да је извесно да одређен број људи неће успети да се адаптира и да због тога неће задржати своје послове.

Аутоматизација боља од "примитивних" послова

Бубњевић оцењује да аутоматизација у нашем случају не би била лоша и да није повод за бригу, јер сматра да ће јој се наши људи већински прилагодити, што је боље од тога да страни инвеститори Србе посматрају као јефтину радну снагу и ангажују нас за "примитивне" послове.

"Робот ће долазити да ради опасне послове, оне које угрожавају здравље, који су досадни, репетитивни... Све оне који су такви да их можете поверити роботу, што значи да би човек који би то радио био врло скромно плаћен. За земљу као што је Србија, ’роботизација‘ је само плус", закључује Бубњевић.

(Извор: Спутњик)


Прочитајте и ово: Најбољи одговор на пандемију Ковид-19 Категорија „НАЈБОЉИ ОДГОВОР НА ПАНДЕМИЈУ КОВИД-19“ за награду „НАЈБОЉИ У СРБИЈИ“ из менаџмента људских ресурса је отворена у част појединаца, тимова и организација који су протеклих месеци у 2020 години храбро (стручно и пре свега људски) радили на томе да запослени буду пре свега здрави, затим информисани и да остану радно ангажовани.