Занимљива времена

Негде сам једном прочитао да је „живети у доба транзиције једнако удобно као и седети на ивици ножа“. Ако се узме у обзир да је садашњи пут ка бољем сутра „подржан“ ковидом онда је транзиција као ходање по жици преко понора. За многе данашње време је време великог дисконтинуитета, неизвесности, дезоријентације, збуњености и недоумице као када се дође на раскрсницу путева исте важности и сви путеви воде у недоследност.

Нешто попут кинеске клетве „ да живите у занимљивом времену!“. Иначе намењује се ономе коме се жели несрећа. А транзиција је врло занимљиво време и ако се генерално сагледа може се увидети и одређена не мала доза „духовитости“.

“Да живите у занимљивим временима! “ истицање суштинске двосмислености у значењу „интереса“, и коегзистенције различитих типова људи који не живе у истим временским оквирима (можемо навести да су у различитим „модулима“).

Оно што је „занимљиво“ у овом контексту је нешто што увек долази као изненадни изненађујући поремећај, дисконтинуитет или као аномалија у времену и простору, а сходно томе и у уређењу друштва и људског саморазумевања.

Како другачије схватити, разумети догађаје, ововременске, него као аномалију. Или можда као ИНОВАЦИЈУ?

Догађаји о којима се мисли су описани као:

„НОВА ПРАВИЛА И СУСПЕНЗИЈЕ У ГЕОКСУ: Ни у тоалет без одобрења и то са картицом!“ или

„NIJE LEONARDO JEDINI KOJI JE RADNIKE OSTAVIO NA CEDILU Još četiri vlasnika su volšebno NESTALA iz Srbije i ostavila ljude na ULICI“ или

„Scenario koji se često ponavlja u Srbiji: Radnici preko noći ostali bez posla, slučajno saznali za otkaz“

Dobili otkaz preko Instagrama?!

Otkaz preko SMS-a!

„Занимљиво време“ има исти значај као „иновација“. Напетост изазвана ковидом је само, чини се, дала некима оправдање да „анимално“ прикажу у виду обнове и иновација. Оно што привлачи „интерес“ је увек аномалан, неочекиван или изненађујући догађај који нарушава „природни поредак ствари“ и који потенцијално доводи до дисконтинуитета у стабилном стању познатог као „РАД СА ЉУДИМА“!

Чини се да за неке послодавце важи да ако мутира вирус може мутирати и свест. Нарочито она када се ради о односу добра и лошег, добра и зла. Њихова мутација структуре свести у њиховом мутираном времену која нам се сервира као нова нормала је њихово „стабилно стање“.

У сваком случају својим „радним ангажовањем“ су нам презентовали своју „радну и организациону културу“, такође су нам показали и какав „талент менаџмент“ користе, веома су врсни у „агилном менаџменту“ јер су у веома кратком року постигли добре, завидне резултате, морамо споменути и „организациони развој“ и „развој запослених“. Нарочито развој запослених, јер треба поседовати изузетан скуп знања, вештина и способности, па развити људе из позиције запосленог у позицију незапослени, обавештеног у необавештени, са примањима у без примања.

У светлу тих догађаја сви смо брзо научили шта је „РЕМОТЕ“ менаџмент или менаџерисање на даљину. И то смо научили брзо (из прве) и најтежу лекцију -како се добија „даљински“ отказ.

Није нам било потребно неко стручно усавршавање за коришћење дигиталне технологије за „лиферисање“ запослених.

Свега има само нема људскости.

Где је ту менаџмент људских ресурса? Где су ту људи који су били одговорни за менаџмент људских ресурса у тим организацијама?

Која је њихова одговорност? Какав став и мишљење имају?

Резултат таквих стручњака јесте да запослени најблаже речено имају несимпатије према људима који раде послове из области управљања људима. Главни разлози који се може навести за исказивање несимпатија је некомпетентност, нестручност, не знање у обављању тога посла. Остали разлози који су и логични али који такође, проистичу из претходних могу се засновати на лошим искуствима са људима/тимовима за људске ресурсе.

Зашто или откуд лоша искуства? Па види се из примера.

Вероватно да се будућност и „стручност“ менаџера за људске ресурсе огледа у картицама и дигиталној технологији.


Прочитајте и ово: Изумирање људских ресурса