Пише: Сандра Петровић

Како доказати мобинг на суду - Адвокати саветују чувајте преписке и снимке

Јелена Николић је две године била запослена у једном државном предузећу када је почела да примећује прве знакове мобинга од свог надређеног. Грубе речи, омаловажавање и лоша атмосфера у радном окружењу се наставила, а будући да је мајка двоје деце, страх је био јачи те је неко време чекала промену.

Када до ње није дошло одлучила је да се распита које све опције има на располагању и коме прво да се обрати за помоћ. Неке од опција су биле непрофитна удружења која пружају психолошку и саветодавну подршку, државна Агенција за мирно решавање спорова и она најбитнија – правна.

Први корак подршка

Први корак начинила је у Удружењу EMIC, www.mobing.rs  у којем сви могу да се информишу о мобингу. Професор Славиша Игњатовић део је овог удружења и власник сајта. Како каже за наш портал, мобинг није нови феномен и постоји од кад постоји људски род и жеља појединца за влашћу.

Објашњава да је мобинг активно или пасивно поступање послодавца, односно једног радника према другом раднику, које има за циљ да наруши физички или психички интегритет.

- Радник због тог поступања ствара аверзију према доласку на посао, налази се у страху, осећа се понижено - каже за еКапију Славиша Игњатовић

Радник, притом, не мора бити у сталном радном односу, може бити и радно ангажован по основу уговора о делу, стручном оспособљавању и сл.

Додаје и да је потребно разликовати дискриминацију од злостављања, јер се дискриминација дешава једном, док се злостављање дешава учестало, односно, по ставу судске праксе, минимално двапут у одређеном временском периоду.

На питање како се онда радник може заштити - наш саговорник одговара да је ту могуће само једно решење: пријавити злостављача.

- Радник се ни на који начин не може заштити од злостављања осим да пријави послодавцу радника који врши злостављање. Осим што је корисно, то је и процесни услов за покретање судског поступка против послодавца.

А, уколико злостављање врши послодавац, односно неко на положају код послодавца, радник није дужан да послодавцу пријави злостављање пре него што покрене судски поступак, наводи Игњатовић и истиче да је прва адреса на том путу - адвокат.

- Пошто ми се доста њих јавља за помоћ а ми нисмо у могућности да решимо њихов проблем будући да нисмо адвокатска канцеларија, из тог разлога им препоручујемо неколико канцеларија, адвоката или институција којима могу да се обрате.

Они којима је потребна помоћ, додаје, могу се обратити и Служби Виктимолошког друштва Србије, Мобинг центру у Нишу као и Агенцији за мирно решавање радних спорова, која је посредник у процесу мирења, о чему је еКапија недавно писала.

- О ономе што сте приметили обавестите свог представника запослених, члана Одбора за безбедност и здравље на рад. Покушајте да разговарате са особом која је злостављана као и са особом која спроводи то злостављање. Дајте на знање да је проблем уочен. То понекад значи престанак мобинга – саветује он.

- Понекад је довољно само показати да сте видели шта жртва преживљава. Урадите било шта, што вам падне на памет, само немојте дозволити да се преко таквог понашања пређе затворених очију, јер управо злостављачи то хоће – истиче Игњатовић и наглашава:

- Ако мобер види да жртва није усамљена увек ће се повући. Такође, однос снага биће другачији ако створимо тим, јер тим је увек јачи – наводи Игњатовић.

Који докази су валидни

Адвокат Марија Милојковић за еКапију истиче да је послодавац дужан да обезбеди "нормалне" услове рада и заштити радника који трпи злостављање. Зато је, напомиње, у судским поступцима пасивно легитимисан послодавац, а не радник који је злостављао тужиоца.

- Не можемо много тога да урадимо без обраћања ономе ко је задужен да се стара о заштити од злостављања унутар послодавца. Можемо и морамо да прикупљамо доказе у случају да се покрене судски поступак.

Оно што је најважније, наглашава наша саговорница, да се пре свега, свака појава мобинга писмено забележи.

- Докази који се користе су сведоци, писане преписке са послодавцем, евентуално снимци ако је особа упозорена да це бити снимљена, иначе је доказ незаконит, па и одговарајуће вештачење. Све зависи од случаја до случаја – каже она.

На питање шта се може урадити када се запослени плаше да пријаве мобинг, јер им је тај посао једини извор прихода, наша саговорница одговора да прво треба да се информишу код адвоката о својим правима.

- Довољно је да учине вероватним да се злостављање догодило, што је став судије. Уколико суд сматра да је радник учинио вероватним да је злостављан, послодавац је тај који мора да докаже да злостављања није било – каже адвокат Милојковић.

Ту се овај спор, напомиње разликује од опште парнице, па је положај тужиоца значајно олакшан.

Шта синдикат може да уради

Традиција Синдиката и најважнија активност је радно правна заштита запослених. Како је мобинг грубо кршење права везаних за рад, обавеза је синдиката да ту појаву разоткрије и помогне сваком појединцу који трпи мобинг, каже Славиша Игњатовић.

Заштиту од злостављања на раду у случају злостављања или како је опште познато, од мобинга, у нашем правном систему регулише Закон о спречавању злостављања на раду а поступак заштите зависи од тога ко врши мобинг, објашњава он.

- Тако, ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању, подноси образложени захтев за покретање поступка за заштиту од злостављања непосредно том лицу.

Овај захтев, како додаје, може поднети и представник синдиката, лице надлежно за послове безбедности и здравља на раду, представник запослених за безбедност и здравље на раду или одбор за безбедност и здравље на раду, уз писмену сагласност запосленог који сматра да је изложен злостављању.

- Ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању може поднети захтев за покретање поступка посредовања непосредно том лицу.

Такође, ако се за злостављање терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању може, до истека рока застарелости и без подношења захтева за покретање поступка посредовања код послодавца, покренути поступак пред надлежним судом - објашњава.

Conflict resolution

Казне за мобере

Тужбе за мобинг су постале учестале откад је споменути Закон ступио на снагу, али пракса не иде толико у корист радника, каже наша саговорница. Разлог за то је што не постоје ваљани докази, попут тога да се злостављање није десило више пута.

Додаје, да се тужбени захтеви за злостављање односе на накнаду штете за претпрљену бол, страх или сличне последице.

- Послодавац је тај који се обавезује да плати ту накнаду, без обзира ко је извршио злостављање. Уколико је злостављање било разлог за отказ уговора о раду, предност се даје тужби за незаконит отказ из разлога економичности, јер се не плаћају судске таксе и једноставнији је начин доказивања чињенице да је отказ био незаконит него да је радник био злостављан – појашњава Милојковић.

Игњатовић додаје да запосленог који је одговоран за злостављање или злоупотребу права на заштиту од злостављања, послодавац може да казни санкцијама које су иначе предвиђене дисциплинским правилником фирме за кршење радне дисциплине и повреду радних обавеза, али су предвиђене и неке посебне казне.

То су: опомена, удаљење с рада од четири до 30 радних дана без накнаде зараде и трајно премештање у другу радну околину, односно на друго радно место.

- У случају када је нека од ових мера изречена некоме ко је вршио злостављање, а ако он у року од шест месеци поново буде некога злостављао на послу, послодавац може да му да отказ – каже Игњатовић.

Сандра Петровић

Извор: еКапија

 

ИЗДВАЈАМО

Непуно радно време као Ковид - стандард

Ковид бонус за запослене у компанији dm

УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА! Све што треба да знате о пословима у време короне!