Приход од рада у свету је десеткован. Међународна организација рада упозорава да се спрема знатно гори пад радног времена од предвиђеног. Стручњаци предлажу да нације сарађују и тако помогну једна другој у решавању огромног јаза у подстицајима према сиромашним земљама.
Неактивност је велика и расте брже од незапослености и потребно јој је посветити пажњу нарочито политичку. Према анализи Међународне организације рада (МОР) о утицају КОВИД-19 на свет рада, врло је мало наде за опоравак ове године када је у питању тржиште рада.
Агенција Уједињених нација, која има 187 држава чланица, очекује да ће у четвртом кварталу ове године остварити губитке у радним сатима еквивалентне 245 милиона радних места са пуним радним временом, у односу на претходну процену од 140 милиона радних места.
Приход од рада глобално је опао за 10,7%, или 3,5 билиона долара, у прва три квартала 2020. године, у поређењу са истим периодом 2019. године.
Ево неколико кључних фактора:
1. Пакети мера помоћи не иду довољно далеко
У земљама са ниским и нижим средњим дохотком сада постоји јаз од 982 милијарде долара између вредности фискалних стимулативних пакета и штете на тржишту рада нанесене пандемијом. МОР позива да се интервенције предузимају у обиму који одговара величини поремећаја на тржишту рада. Такође, позивају владе да осигурају да се најављене фискалне мере „испоручују брзо и ефикасно“.
2. Неактивност расте брже од незапослености
- Неактивност - они који нису на послу или га тренутно траже, расте брже од незапослености у свим земљама осим у Канади и Сједињеним Државама. Ово је забрињавајуће и треба обратити пажњу.
- Фокусирање само на промене у степену незапослености може заварати - упозорава МОР.
- Искуство из ранијих криза показује да је активирање неактивних људи још теже него поновно запошљавање незапослених, па ће то вероватно отежати опоравак. Млађи и старији људи, које је посебно погодила криза КОВИД-19, посебно су изложени ризику јер ове две групе обично имају већи ризик од неактивности.
3. Рањиве и тешко погођене групе су најугроженије
МОР каже да је „критично“ да мере политике треба да пруже „највећу могућу подршку“ рањивим и тешко погођеним групама, укључујући мигранте, жене, младе и неформалне раднике. Најновији подаци потврђују да су губици запослења већи код жена него код мушкараца. Велики пораст неактивности значи да ће креатори политике морати да прилагоде одговоре на ова дешавања - каже МОР. „Укључујући континуирану подршку приходима и напоре да се помогне повратак радника на посао".
4. Усклађивање здравствене, економске и социјалне политике биће кључно
Најстрожи облик локдауна, са затварањем свих радних места осим неопходних у целој економији или у циљаним областима - још увек важи за око 70% радника у земљама са вишим средњим дохотком. Насупрот томе, земље са ниским приходима су "знатно опустиле“ раније строге мере, упркос све већем броју случајева КОВИД-19. Постизање праве равнотеже и временског распореда за здравствену, економску и социјалну политику и даље је пресудно, каже МОР. "Непромишљено или превремено попуштање здравствених мера предострожности ствара ризик од продужења пандемије и тиме погоршава њен утицај на тржиште рада.“
5. Морамо да наставимо да разговарамо
"Социјални дијалог" снажно је окарактерисао рани одговор на пандемију и треба да се настави, каже МОР. Социјални дијалог дефинише као формалне или неформалне разговоре између влада, послодаваца и радника о питањима од заједничког интереса која се односе на економску и социјалну политику. Ово је посебно важно јер пандемија опстаје, а изазови постају све сложенији.
МОР каже да ће креатори политике морати да одрже подршку запошљавању и приходима током наредних месеци и до 2021. године.
(Извор: Србија Данас)
Прочитајте и ово: Теорија и пракса: случај коронавирус
ПРЕМИСА 1: Теорија је када све знамо, а ништа не функционише. Пракса је када све функционише, а не знамо како и зашто.
ПРЕМИСА 2: Пракса без теорије је као гађање без нишањења.
ПРЕМИСА 3: Нема ништа практичније од добре теорије.
