У свету бројева дуго су важила правила и дуго су били задовољни сви бројеви. Услед развоја математике и осталих дисциплина дошло је до све веће потражње за бројевима и њихова вредност је бивала све већа. Како су неки бројеви били заступљенији њихова вредност је у материјалном била све већа и дошло је до јасног исказивања неједнакости и нетолеранције јер су неки бројеви сматрали да имају способности да буду једнаки и да управљају са другим.

Како то и није био лак задатак за испунити, дошло се до примењивања тактике где је јединица почела да прокламује равноправност, да агитује против неједнакости да буде љута на деветку што не дозвољава иста права итд. Услед развоја друштва бројева и демократије дошло се могућности да размотри, и да се бројеви усагласе, да помогну јединици око њене вредности, јер се стално жалила и досадила је „Богу и народу“. Бројеви су одлучили, на демократском састанку свих једноцифрених бројева, да јединици додају нулу како би је умирили да не буде досадна и превише гласна. Тако је јединица постала десетка.

Остали бројеви су били задовољни јер оно што су дали је само нула која нема вредност а утишала је незадовољство јединице и сејање нетолеранције према осталим бројевима нарочито деветки. Постигнут је задовољавајући консензус.

Међутим јединица је знала како да искористи добијену нулу. Почела је да води игру двоструких бројева и да управља са сви осталим једноцифреним бројевима. Кад су остали бројеви видели шта су урадили од јединице, почели су и они да додају себи нулу како би успоставили поново пређашњи ред и културу бројева коју им је гарантовао Устав. Али не лежи враже, пандорина кутија је већ била отворена. Жеђ и глад за већим вредностима је довела до тога да је десетка била страшно кивна на остале бројеве и почела је да тражи своје и да буде једнако призната као и, рецимо 90. Почели су да се стварају сасвим нови системи вредности, почеле су да се раде разне рачунске операције или ти калкулације, како би се избегло старо устројство а све како би се доказало да је 10% једнако или веће од 90%.

10 90

Математика и наука су ту јасне. Десет није једнако нити може бити једнако или веће од деведесет.

Али где не помаже математика или наука, помаже демократија. Тако да је иста позвана у помоћ „свим изгубљеним бројевима“ који су се осећали мање вредно и дискриминисано и ако се радило о само 10% бројева.  

Почело је агитовање, лобирање, коришћени су сви могући медији, сви начини то јест канали (нарочито они задњи), комуникације.

Јавне расправе, убеђивање, све је било дозвољено осим да се изнесе мишљење великих бројева иза којих стоји математика и наука. Референдум није био у плану јер се знало да се њиме неће удовољити мањини. Да се промени Устав може али без референдума.

Најбољи начин је онај „иза врата“, донесеш и сервираш готово решење.

Тако је скројен предлог закона који дозвољава да 10% буде једнако или веће од 90%. И да могу још и да усвајају - туђе мале бројеве. А све то зарад како би се могли звати родитељи или породица то јест скупови - бројева. Наводно решење је подржано од стране Европске Уније.

То се зове демократија, равноправност, једнакост. Тачно је да се култура, традиција, вера-небитно која вероисповест, математика, наука, мора мање више занемарити, јер треба показати Европској Унији да ми знамо исто или боље са мањим бројевима, а све  ради удовољавања мањини као би се осећала као већина.

Живела демократија, равноправност и једнакост свих полова, опростите -бројева.

А остале – ма ко вас пита!!!!

 

др Срећко Стаменковић

 

ИЗДВАЈАМО

Када рад на одређено траје дуже од две године?

КОЈА СУ ВАША ПРАВА?

СЕДАМ МИЛИЈАРДИ ДИНАРА ЗА НОВА РАДНА МЕСТА