Данас је Србија земља могућности и можеш постићи да од „нико“ будеш „неко“ и да од „ништа“ имаш „нешто“.  

У Србији, земљи могућности, сваком је омогућено да постигне успех (или неуспех, такође) само на основу својих заслуга, или боље речено својих компетенција.  Онолико колико сте зарадили толико сте и заслужили.

Било би лепо кад би било тачно, зар не? Али о заслугама се углавном питају привилеговани. Категорија у коју би многи желели да се уметну, нарочито они који нису компететни.

Шта су компетенције?

Компетенције представљају скуп знања, вештина и способности које су људима потребне да би могли правилно да обављају разне активности у животу.

Шта су привилегије?

Кад неки појединац заузима, поседује, ужива, бољи боложај од остатка друштва.

Данас, међутим, неки људи постижу незалужан успех путем својих политичких привилегија а не својих заслуга, такође неки бивају спречени да остваре успех и ако имају заслуге и резултат. Проблем се исказује кроз призму страначке припадности и евалуације успеха преко сагледавања индикатора који су постављени од стране руководиоца странке.

Данас у Србији постоји тренд да ако желиш да оствариш успех у политици, тај успех не зависи од марљивости, трезвености, вредноће и врлине, већ од карактера и способности које имаш да величаш и да рушиш водеће личности садашњег политичког живота Србије.

possibilities 600x

Многима који су у политици је основни циљ стицање политичке моћи како би дошли до оног главног циља стварања економске моћи. Зато и имамо велики број политичара, који су прошли пут од аматерског лепљења плаката, преко председника општина или министарских положаја, до носилаца значајног економског, материјалног и финансијског капитала.

Данас, развој технологије је учинио своје па су уместо „плакетара“ на цени „ботови“. Данас је Србија земља могућности и можеш постићи да од „нико“ будеш „неко“ и да од „ништа“ имаш „нешто“.  Могуће је да од неуспешног постанеш успешан, потребно је само докопати се било какве (а најбоље је да се користи принцип „што више то боље“), политичке моћи и самим тим сте створили основни предуслов да себи обезбедите и економску моћ.

На политичку моћ се у овим временима, као и у прошлим такође, у Србији гледа само као на средство да се дође до онога што желимо. А шта се жели? Да се буде „неко“ који има „нешто“. Јер си без ње „нико и ништа“. А треба се имати нешто за старе или црне дане. Мора се доћи до економске моћи. Мора се доћи до повећања личног економског благостања.

Неко гледа Србију како ће да изгледа за 20, 30 година, док већина гледа себе и свој конто за 4 године – до краја мандата.

PGP 58 Kay Ross

Има и оних који гледају себе на дуже време, то су већ стратези. То су они који не таласају, то су позадинци, то су посматрачи (углавном неми), то су подизачи руке, то су они без којих се не може спровести у дело замисао лидера, руководиоца, шефа, великог вође, идола, или финансијера (можемо га звати како хоћемо).

То су људи који свој успех и срећу заснивају на томе да их слободно расуђивање не занима, да има ко за њих мисли и да независност је за њих појам само онда кад обављају физиолошке потребе. И све док је тако и док поседујете одговарајућу страначку картицу, онда можете да очекујете и одређена следовања која вам по аутоматизу припадају – нешто за ни за шта (не поседовање основних когнитивних способности, углавном)!

Такође је добро нагласити да то све спада под институцијом добровољне размене. Свако у сваком тренутку може да крене где год хоће. То су могућности које омогућавају индивидуалну креативност скупљања картица, летења и прелетања.

Морамо да споменемо и оне који већ поседују економску моћ, па би као врсни руководиоци и бизнисмени желели да покажу другима како се то ради, тј. руководи. У нашој политичкој историји имали смо покушаје тих успешних бизнисмена који су се завршавали углавном неславно. Разлог је прилично једноставан – заборавили су како су дошли до своје економске моћи и тиме практично показали да је спајање политичке и економске моћи велика филозофска грешка.

У сваком случају долази нам време када ће поново бити могуће да од никога створимо некога и да он или она од ништа поседује нешто након мандата који смо му ми добровољно дали.

Јер смо ми земља стваратеља!

Србија је земља могућности!

Зато изаберимо најбоље!

Живела Србија!

 

Срећко Стаменковић

 

srecko stamenkovicдр Срећко Стаменковић - Родољуб, Србин, научник, истраживач, предавач, практичар са богатим искуством рада као менаџер људских ресурса у Европи (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Украјина) САД, Индонезија, УАЕ, Азербејџан. Област експертизе стратегија, планирање и развој оперативног, организационог и развојног менаџмента управљања људима и организацијом.

 

 

 

 

 

  

ИЗДВАЈАМО