Шта треба да знате о МОБИНГУ – V део

Тужба суду

Тужба суду је право запосленог који сматра да је изложен злостављању, а који није задовољан исходом поступка посредовања, односно поступка за утврђивање одговорности запосленог који се терети за злостављање. Запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица (предузетник) или одговорног лица у правном лицу (директор и др.), може да поднесе тужбу суду против послодавца без претходног покретања поступка за заштиту од злостављања код послодавца.

Када можеш да тражиш судску заштиту

Ако посредовање у фирми није успело. Ако за мобинг теретиш директора предузећа, односно предузетника код којег радиш, Уколико си жртва сексуалног узнемиравања, можеш да покренеш поступак као и у случају осталих облика злостављања, али и без икаквих претходних корака и чекања да се узнемиравање понови можеш да поднесеш тужбу за накнаду штете (није исто што и тужба по Закону о спречавању злостављања на раду). Ако злостављање које трпиш истовремено представља и кривично дело (на пример, ако ти неко прети), против злостављача можеш да поднесеш кривичну пријаву, независно од тога да ли си покренула поступак заштите од злостављања на раду или не.

Тужба по Закону о спречавању злостављања на раду

Особа коју теретиш за злостављање може бити било ко од твојих колега, крајње одговорним увек се сматра послодавац, то јест предузетник, или предузеће, државни орган или организација у којој радиш. Стога је потребно тужити послодавца, а злостављача поменути у тужби, у опису самог злостављања.

Рок за подношење тужбе

Уколико није било посредовања у фирми, јер те је злостављао директор предузећа или предузетник код којег радиш, рок за подношење тужбе је шест месеци од последње спорне ситуације. У осталим случајевима, тужбу мораш да поднесеш у року од 15 дана од када си примила обавештење да је посредовање пропало, односно одлуку о утврђивању одговорности запосленог којом ниси задовољна.

Трајање поступка

По Закону, поступак по тужби за заштиту од злостављања је хитан. То, између осталог, значи да ће овакав спор имати предност приликом одређивања рокова и заказивања рочишта и да ће све што је пресудом наређено послодавцу или злостављачу, они морати да изврше у року од осам дана.

Шта можеш да тражиш тужбом?

  • да се утврди да си жртва злостављања
  • да се забрани даље злостављање, односно да нареди злостављачу да промени понашање
  • да се морају отклонити последице злостављања, (на пример, да послодавац мора да плати трошкове лечења ако ти је злостављањем нарушено здравље)
  • да ти послодавац надокнади материјалну и нематеријалну штету (послодавац касније може да тражи од злостављача да му надокнади износ који је теби исплаћен)
  • да се пресуда објави у неком јавном гласилу

Како то изгледа у пракси?

Суд ће твоју тужбу с прилозима, у року до 15 дана од дана када ју је примио, доставити послодавцу на одговор, после чега следе рочишта на којима се утврђују чињенице. Ти пред судом треба само да учиниш вероватним да је злостављања било, а ако суд процени да су твоје тврдње веродостојне, на послодавцу је да доказује да злостављања није било.

Заштита током трајања поступка

Уколико суд процени да су твоје тврдње вероватно тачне (дакле, још не апсолутно доказане, али је врло могуће да се догодило то што тврдиш), а прети ти опасност од ненадокнадиве штете или даљег насилничког понашања, судија ће тада привремено забранити злостављачу да ти се приближи, или чак и да приђе твом радном месту, независно од тога да ли си ти тренутно на послу или не.

Тужба за сексуално узнемиравање

За разлику од осталих облика мобинга, када је потребно да се злостављачко понашање понавља да би могла да покренеш поступак заштите, за сексуално узнемиравање Закон о раду омогућава ти да и после само једног непријатног искуства тужиш злостављача суду. Међутим, уколико поднесеш тужбу због сексуалног узнемиравања по Закону о раду, моћи ћеш једино да тражиш накнаду штете, али не и све остало што иначе можеш да захтеваш тужбом због злостављања на раду.

Кривична пријава против злостављача

У неким случајевима злостављање на раду може представљати кривично дело. Има их разних, на пример, злостављање и мучење или кривично дело угрожавања сигурности (претње физичком силом). Овде је потребно поднети кривичну пријаву полицији или јавном тужиоцу, који онда по службеној дужности гоне злостављача. За кривична дела клевете и увреде, која такође могу бити саставни део злостављања на раду, кривични поступак покреће се по приватној тужби.

Прочитајте и ово: „HR“ Менаџери и глад за идентитетом