Иако је у Закону о раду наведено да послодавац не може да ангажује радника по уговору о раду дуже од две године, закон предвиђа низ изузетака који послодавац користи, а закони који регулишу рад државних службеника и просветних радника не предвиђају ограничење рада на одређено.
Са друге стране, рад на одређено време би, према Закону о раду, требало да буде изузетак, а не правило, али то, према мишљењу доктора права Марија Рељановића, није предмет надзора инспекције рада.
Рад код новооснованог послодавца
Radnik.rs добио је анонимну пријаву да радници у фабрици „Кромберг & Шуберт“ у Крушевцу раде дуже од две године по уговору о раду на одређено време.
Будући да је Законом о раду дефинисано да послодавац може закључити један или више уговора о раду на одређено на период који са прекидима или без прекида „не може бити дужи од 24 месеца“, Radnik.rs поднео је пријаву инспекцији рада да провери наводе из анонимне пријаве.
У обавештењу инспекције рада о надзору из септембра 2020. наведено је да више радника има уговор о раду на одређено време дуже од две године, али да је то у складу са законом.
Према наводима инспекције, десет запослених је тада радило дуже од две године на одређено „због коришћења права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета“, а један запослени „има уговор о раду на одређено време у укупном трајању од 36 месеци“.
На питање Radnik.rs, како запослени може по закону да буде ангажован по уговору на одређено време 36 месеци, из инспекције упућују да одредба о ограничењу уговора на одређено на 24 месеца (две године) има изузетке.
„Уговор о раду на одређено време може да се закључи за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци“, наводи се у Закону о раду.
То значи да новоосновани послодавац може у првој години од оснивања фирме да ангажује радника на одређено време до три године. То је, према наводима инспекције, послодавац „Кромберг & Шуберт“ и учинио ангажујући радника у првој години од оснивања фирме 2016. године.
У колумни за портал Пешчаник доктор права и научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду Марио Рељановић управо је писао о овом проблему ангажовања радника на одређено време у новооснованим предузећима.
„Образложење увођења оваквог решења приликом измена Закона о раду 2014. године било је прагматично (и не баш уверљиво), да се код новооснованог послодавца може очекивати већа флуктуација обима посла на почетку рада, па је потребно да поједини запослени раде у привременом режиму и дуже од општег правила. Ово је међутим довело до тога да се изузетак сматра као бланко карта новооснованом послодавцу да у прве три године постојања све запослене држи на одређено време. А то није сврха ове одредбе и таква пракса не може бити законита“, наводи Рељановић за Пешчаник.
Рад на одређено – изузетак или правило?
У обавештењу инспекције након надзора у компанији „Кромберг & Шуберт“ наведено је да 699 запослених у тој фабрици има уговор на одређено време. Према последњем објављеном финансијском извештају ове компаније за 2019, та компанија има у просеку 1.071 запосленог.
То значи да је велики број, ако не и већина запослених ангажована на одређено време.
Закон о раду каже да уговор о раду може да се закључи на одређено време „за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба“.
Рељановић сматра веома спорним то што, како тврди, инспекција рада не испитује да ли је послодавац имао основ за ангажовање радника на одређено време.
„У пракси се међутим по правилу цитирана норма ретко примењује. А инспектори рада превише често, готово увек дозвољавају њена креативна тумачења – довољно је да се послодавац у уговору о раду позове на повећан обим посла, без икаквог образложења или објективних доказа које ће пружити за тако нешто и – све је законито“, наводи Рељановић у колумни за Пешчаник.
Када је реч о конкретном случају „Кромберг & Шуберт“, за Рељановића је ангажовање тако великог броја радника на одређено сумњиво, нарочито ако ти радници раде у производњи.
„Закон о раду јасно дефинише шта је привремена флуктуација обима посла због које се закључује овај уговор. Послодавац нема, дакле, слободу да са свима у свако доба без реалног оправдања закључује искључиво уговоре на одређено време“, каже Рељановић за Radnik.rs.
Из компаније „Кромберг & Шуберт“ до краја рада на овом чланку нисмо добили одговор колико запослених тренутно има уговор на одређено, а колико на неодређено време и који је основ ангажовања ових радника на одређено.
Рад на одређено просветних радника и државних службеника
Radnik.rs је 2018. писао о томе да Закон о основама система образовања и васпитања садржи одредбу која каже – „Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време“.
Такође, Законом о државним службеницима дефинисано је да „радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни или посебан стручни испит и државном службенику на одређено време који је засновао радни однос због привремено повећаног обима посла“.
На овај начин, просветни радници и државни службеници су се нашли „у процепу“ између два закона јер према Закону о раду рад дужи од две године прераста у рад на неодређено време.
Из инспекције рада су 2018. за Radnik.rs навели да, када је реч о просветним радницима који раде дуже од две године на одређено – „исти се упућују на месно надлежни суд“ ако се то утврди током инспекцијског надзора.
Када је реч о државним службеницима, Radnik.rs је 2018. о овом питању добио став Министарства државне управе.
Из тог Министарства су навели да државни службеници који раде дуже од две године по уговору на одређено време или наставе да раде по уговору на одређено иако им је истекао уговор, имају право на уговор на неодређено време, односно уговор „за стално“.
„Став судске праксе је да овим случајевима долази до преображаја радног односа из одређеног на радни однос на неодређено време“, писало је у одговору достављеном порталу Radnik.rs.
То значи да се и државни службеници суочени са овим проблемом упућују на суд.
Из Министарства државне управе су тада објаснили да одредба којом се спречава да уговор на одређено прерасте у уговор на неодређено време има функцију спречавања злоупотреба.
„Код радног односа на одређено време који се заснива у законом утврђеним случајевима, не предвиђа се спровођење јавног или интерног конкурса.., па с тим у вези радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, јер би на се на тај начин омогућило да у државно службеничком систему, у радном односу на неодређено раде лица која нису прошла конкурсну процедуру“, писало је у одговору Министарства државне управе и локалне самоуправе.
У време када је Radnik.rs писао о овом проблему била је на снази такозвана забрана запошљавања, па су се институције у свом раду позивале и на одредбе закона који регулишу максималан број запослених у јавном сектору.
Забрана запошљавања је од 1. јануара 2021, према писању медија, се одвија по другачијем, флексибилнијем моделу по ком о запошљавању више неће одлучивати комисија Владе.
Извор: Radnik.rs
ИЗДВАЈАМО
„HR“ МЕНАЏЕР ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНИ МОБЕР
