Пише: Лела Саковић 

Директор маркетинга у једној прилично великој компанији пре неки дан ми се пожалио: „Бојим се да стрес у радном окружењу не може да се смањи, јер менаџмент то не жели!“

И не само да не жели, каже он, него чак и подстиче стресну атмосферу: упрегну вас као магаре, набијају тензију, намерно дају кратке рокове, вичу и хистеришу, да из вас извуку што је могуће више. А после пар година, кад вас сасвим исцеде, ионако се осећате толико понижено и исцрпљено да не морају да вам дају отказ – отићи ћете сами. На ваше место долазе други, нови и пуни елана, и остају док и сами не буду потрошени и замењени.

Жене су у протеклој години свој распоред прилагођавале школи, вртићу и другим обавезама око детета и то има своју „цену” – погоршање физичког и менталног здравља.

Након годину дана пандемије вируса корона највећи број мајки у Србији има осећај да ће „пући” због посла, стреса и обавеза које су преузеле на себе, свака пета нема емотивну, а трећина њих нема „логистичку” подршку, односно особу с којом би поделила обавезе око деце, набавке и плаћања рачуна, показали су резултати истраживања под називом „Мама, како си”, које је спровео Центар за маме.

Послодавци и синдикати траже јасне прописе да би се решила питања финансирања и радног времена за рад на даљину.

Од избијања епидемије ковида 19 у Србији је, према проценама, око 100.000 радника прешло на рад од куће, али ретко коме је послодавац обезбедио опрему или покрио рачуне за потрошени интернет, струју или сличне трошкове, иако то начелно налаже и постојећи Закон о раду, упозоравају синдикати.