По писању БЛИЦА, милион грађана Србије ради викендом и увече. По тој статистици смо други у Европи, а као „шлаг на торту“ је да 60% радника нема уредно (читај уређено), радно време.

Ова статистика само показује сву способност менаџера како да организују пословање и повећају задовољство послом код својих радника то јест запослених. И онда се чуде што не могу да нађу раднике за производњу рецимо, или што је флуктуација велика.

У Србији такозвано нетипично радно време, које подразумева вечерњи и ноћни рад, као и рад викендом, има 59,5 одсто укупног броја запослених. Већи удео имају само у Црној Гори, Северној Македонији и у Турској, док је нетипична запосленост у 2018. години у ЕУ смањена на 37,4 одсто. У Србији је укупно запослено око 2,2 милиона људи, што значи да викендом, увече и ноћу ради око 1,2 милиона људи.

Кад би питали било ког менаџера који руководи са најмање 5 и више запослених, шта му задаје највише проблема, где су његове одговорности пред искушењем, највећи број њих би се изјаснио са „управљање запосленима“.

И ако данас постоји велики број теорија, још већи број стручњака за управљање запосленима и за унапређење радних односа у свим сегментима, ми још увек кубуримо са неким основним односом који би био дефинисан као „ЉУДСКИ“, и који је „узрупиран“ или „поремећен“ са потписивање папира који има назив „Уговор о раду“. Чини се, да кад се стави потпис на тај уговор, да се заборављају сва основна начела основног људског понашања који се може декларисати као „цивилизацијски“ или „културни“ или „васпитани“ или можемо навести још доста термино за лепо и достојанствено опхођење према запосленима.

Пише: Милица Јаковљевић

Када данас погледамо стање у пословном окружењу мислимо да смо напредовали. Некада 'кадровска служба' добила је фенси назив 'HR' , некада 'злостављање на послу' је добило назив 'мобинг', некада 'директор' сад је 'менџер свега и свачега'. Како лепо звучи позиција за оператера на појединм местима, менаџер продаје! ВАУ!