Новчане казне за непоштовање прописа

Србија, када је политичка моћ у питању, предњачи међу земљама у региону и у ЕУ – наша земља има председницу и две потпредседнице владе, гувернерку Народне банке и председницу Уставног суда, скоро половина министара су жене, а у неким областима Србија је боља од европског просека – у нашем парламенту налази се 39,2 одсто посланица, а европски просек је 29,5 одсто. Србија има 16 одсто жена међу амбасадорима, а европски просек је 13 процената. У вишим и врховним судовима у нашој земљи заступљено је 56,8 одсто жена у поређењу с европским просеком од 33 процента. На локалу је, међутим, ситуација другачија – само 20 жена су градоначелнице или председнице општина и та статистика треба да се мења.

Овако потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић у разговору за „Политику” описује део разлога за доношење новог закона о родној равноправности, који би требало да буде усвојен до краја пролећног заседања парламента.

По њеним речима, нови закон ће омогућити равноправно учешће жена и мушкараца у јавном и политичком животу јер не постоји ниједан разлог да жене не буду на високим руководећим позицијама и местима где се доносе одлуке. Закон ће омогућити и специјализоване услуге за жртве родно заснованог насиља – СОС телефон, бесплатну правну помоћ, сигурне куће и прихватилишта, као и рад с починиоцима насиља. Овим прописом биће унапређена социјална и здравствена заштита, посебно жена с инвалидитетом, жена на селу, самохраних родитеља и старијих жена.

Предвиђена је и заштита запослених жена и уживање свих права у случају одсуствовања с посла због трудноће или родитељства, а закон доноси и родно одговорно буџетирање, интегрисање теме родне равноправности и родно заснованог насиља и насиља према женама у образовани систем, коришћење родно сензитивног језика, подршку образовним и културним програмима који доприносе промовисању родне равноправности и рушењу родних стереотипа, родно сензитивно извештавање у медијима и обезбеђивање једнаког приступа спорту за девојчице и дечаке.

Предвиђене су и новчане казне за органе јавне власти, али и послодавце, односно правна лица која не поштују одредбе закона – не воде родну евиденцију, истичу полне критеријуме приликом запошљавања и напредовања или премештају труднице на лошије радно место.

„Желим да подсетим да је Координационо тело за родну равноправност Владе Србије израдило Нацрт закона о родној равноправности, који је прошао јавну расправу још 2016. године. Тај нацрт добио је позитивна мишљења свих релевантних институција и био је усаглашен с међународним стандардима и директивама ЕУ, који Србију треба да сврстају у ред модерних и развијених земаља и био је спреман да се нађе пред посланицима. Нажалост, активностима једног министра тај процес је блокиран и уместо да 2016. године добијемо кровни закон у овој области ми га, нажалост, још увек немамо. Али данас имамо јасну опредељеност да у најскоријем року донесемо закон о родној равноправности и ја као потпредседница Владе Србије и неко ко води Координационо тело за родну равноправност дајем пуну подршку томе. Радује ме чињеница да полазне основе новог закона не одступају суштински од предлога који смо припремили 2016. године”, закључује Зорана Михајловић.

Др Маријана Пајванчић, професорка Правног факултета у Новом Саду и ауторка овог нацрта закона о родној равноправности, истиче да то није закон о равноправности полова, нити је закон о правима жена, како се погрешно тумачи у јавности.

„Живот жена у Србији неће се променити доношењем закона, већ његовом применом. Ниједан закон не мења реалност преко ноћи, већ ствара нормативни оквир за будућу праксу у свим областима релевантним за родну равноправност, а то су рад, запошљавање, образовање, здравствена и социјална заштита, политички живот и забрана дискриминације на основу рода. То су области које су издвојене као приоритетне како би Србија могла да води политику једнаких могућности. Овај закон регулише како наша земља треба да води ту политику, а у њему је дат попис основних мера које држава треба да спроводи како би отклонила родне неједнакости у различитим областима живота – почевши од запошљавања до здравствене заштите, а посебно су издвојене жене на селу, које су жртве родне неједнакости по бројним основама. За разлику од претходних, овај нацрт закона је први пут предвидео инструменте за његову примену и санкције за његово непоштовање, што је била оправдана примедба председнице владе и невладиног сектора”, наглашава наша саговорница.

Тања Игњатовић, психолог Аутономног женског центра, који је имао бројне примедбе на претходни нацрт закона о родној равноправности, због чега је он и повучен из скупштинске процедуре, истиче да је нови нацрт битно унапређен. Осим што су предвиђене санкције за његово неспровођење, додате су нове теме, као што је родна равноправност у време катастрофа и обавеза родног планирања у свим областима живота и рада.

„Ми смо дали предлог да се обезбеди стабилно финансирање специјализованих услуга за жртве насиља на локалном нивоу – сигурне куће и кризни центри за жртве силовања не морају да буду у сваком граду, али морамо да знамо где се они налазе и ко их финансира. Битно је унапређен део закона о сексуалним и репродуктивним правима жена и предвиђено је да у сваком дому здравља жене могу да добију информације о контрацепцији. Најважније промене закон доноси у сфери рада јер ће послодавци бити у обавези да створе могућности да на руководећим позицијама буде што више жена. Ми смо предложили да се година проведена на трудничком или породиљском боловању не рачуна када се узме у обзир напредовање на послу јер она носи нула ’поена’ и жене ставља у неравноправни положај у односу на мушкарце”, закључује Тања Игњатовић.

(Извор: Политика)