Развој људских ресурса је кључна ствар ако желимо да наши запослени побољшају организациону ефикасност и ефективност и да се задовоље тренутни и будући захтеви посла.

Сигурно сте до сада много пута чули разлоге и изречене мудрости зашто запослени напуштају посао то јест дају отказ. Једна од мојих омиљених мудрости је да радници не напуштају посао него лошег шефа. Много пута је ова мудрост доказана у пракси, мада је сада стављена под призму угледних теоретичара и Галупа, који су на основу обимног истраживања установили да је то највећа лаж из „HR“-а. Елем, читајући књигу која је изашла у априлу ове године, никако се не могу отети утиску да покушавају некако са том књигом да „набаце себи посао“ јер већ имају испланирано много гостовања, која ни мало нису јефтина, на којима би објашњавали о тој највећој лажи менаџмента људских ресурса да запослени не напуштају организацију него лоше руководство или шефа. Искрено мислим да има истине у свему, и да је разлика у процентима. Проценти се разликују од места до места то јест од државе до државе, од културе до културе, традиције и свега осталог. Једноставно се не може то убедљиво генерализовати и наметнути као правило не уважавајући све разноликости које постоје у свету.

По неком неписаном правилу дошли су до позиције игром случаја, најчешће што је претходник пронашао боље ухлебљење, па је стицајем околности пружена шанса. Постоје и друге опције, на пример ако сте у добрим односима са "главним" па сте "личним" заслугама добили позицију да и ви будете некоме менаџер.