Чудо је како власт делује на способности човека. Некако, како се дочепаш позиције, онда си створен, обдарен надљудским способностима, све знаш, све можеш, а паре само лежу.
Ако се анализира садашња политичка ситуација и све дугогодишње препуцавање између странака који су на, или теже да буду на политичкој сцени Србије, онда се може веома лако закључити да Председник Србије са својом политичком опцијом нема озбиљног конкурента. Опозиција у сваком свом наступу, ставу полази са великом дозом мржње према свом политичком опоненту, а ако некога мрзиш онда је то због тога што га се бојиш, ако се некога бојиш онда је то због тога што ниси све радио (или радиш), по „правилу понашања“ тј. по закону. Једноставно не иде то тако. Не може се голом мржњом без опреме (где се под опремом сматра план и програм деловања странке или људи) против садашњих носиоца власти.
Зашто овај чланак носи овакав наслов и зашто овакав увод?
Одговор лежи у чињеници да највећа опозиција Председнику Србије су његови људи!
Ако ће неко (а већ јесу и већ раде), што наш мудри народ каже, да му забибери чорбу, онда су то само његови поданици.
Откуд овај закључак, којим, сигуран сам, сигурно располаже и Председник. Довољно је на пример погледати понашање, или боље речено анализирати (руковођење, финансијски), понашање локалних властодржаца и неспорно се долази до упутства тј. рецепта како да народ омрзи своју власт у држави. У одређеном броју локалних самоуправа треба измерити богатство људи од дана кад су преузели власт са даном избора и видеће се у компарацији са приходима колико су „добри“ менаџери били за време своје владавине – према себи, не према свом народу.
Уосталом вредело би имати одговор на питање, колико је председника локалних самоуправа остало да живи у својој општини после смене власти?
Ако су били „ни по баби, ни по стричевима, већ по правди Бога јединога“, то јест радили по закону како државном тако и оним моралним, етичким, културним, људским, онда сигурно нису имали потребе за селидбом, зар не?
Ја лично знам неколико руководилаца локалних самоуправа који су након смене или још у току власти, променили седиште становања прешли у друге општине (читај градове, јер где је више становника ту су сигурнији да ће теже срести своје суграђане), јер су "били поштени" председници општина.
Чудо је како власт делује на способности човека. Некако, како се дочепаш позиције, онда си створен, обдарен надљудским способностима, све знаш, све можеш, а паре само лежу.
Најбољи си руководиоц, менаџер, организатор, у свему си најбољи. Најбољи си и љубавник. Најбољи, најлепши ма прави си мамац за жене (нарочито оне које раде на позицији лични асистент, секретарица, шеф кабинета и слично). Е колико је само бракова пукло због изненадне спознаје да су они врсни мачомени (није то због власти и пара, једноставно раније нису имали прилику да се искажу).
Да споменемо и, на пример, Пореску управу. Замислите колико они могу да утичу на љубав народних маса према руководиоцима државе. Довољно је да свако по једном случајно или намерно погреши и шта мислите колико ће народ волети и ценити сав овај напор Председника и Владе да се помогне са вакцинама и у новцу? Све то пада у воду истог трена. Зашто, због неког локалног „пореског стручњака“, или извршитеља, који су блокирали рачун или нешто на силу наплатили користећи марифетлуке да би дошли до личне користи. А таквих је много. Намножили се стручњаци свих профила. Направили су своје „нахије“ и удри са својим менаџерисањем. А паре само капљу а способности расту.
На крају долазимо до наслова, то јест почетка.
Највећа опозиција Председнику Србије и СНС-а су његови кадрови и (не)људски ресурси.
Можете урадити сто добрих дела и све то ће поништити „стручњак“ на локалу. Министар господин Мали, може се трудити веома много и бити велики министар, а све то може упропастити локални порески инспектор са својом стручношћу и дигиталним знањем пореза.
Зато је потребан веома добар менаџер људских ресурса.
Зато је потребан добар систем управљања људима.
Овако доћи ћете, а већ јесте, да жањете што су други посејали и да кусате што су вам други спремили.
На крају крајева, ипак те људе је неко поставио ту где јесу, па можда и неће бити тако горка чорба, или је ипак боље на време погледати и упознати људе који вам „спремају чорбу“.
Пријатно и све најбоље желим.
др Срећко Стаменковић
Председник Коморе менаџера људских ресурса Србије
ИЗДВАЈАМО
-
НАЈБОЉЕ У СРБИЈИ 2020
-
НАЈБОЉА ПРАКСА У СРБИЈИ 2020
-
Најбољи менаџер талента - Србија 2020
-
Најбољи менаџер људских ресурса - Србија 2020
-
Шта они мисле о нама
др Срећко Стаменковић - Научник, истраживач, предавач, практичар са богатим искуством рада као менаџер људских ресурса у Европи (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија, Швајцарска, Норвешка, Украјина) САД, Индонезија, УАЕ, Азербејџан. Аутор више од 20 научних радова. Област експертизе стратегија, планирање и развој оперативног, организационог и развојног менаџмента управљања људима и организацијом.
