Мучен на свим пољима, човек данас тако уморно звучи, а као радник још и понижено и незаштићено. Наши радни ритуали зато данас подразумевају и прихватање чињенице, да ћемо на сваком послу имати по једну баба Рогу или Рогана и да се молитвом у себи умиримо, па на достојанствен начин тиранину пружимо отпор.

Зашто се мисли или очекује да менаџери људских ресурса (који су, по њиховом мишљењу, на „вишем еволутивном“ нивоу од „кадровика“), би требало да буду људски настројени према својим корисницима услуга?

Да ли се самом употребом именице људи, менаџери људских ресурса декларишу да хоће, желе да имају људске односе и да наступе људски?

Прошле године стање радних права је било оцењено са двојком, ове године добијена је још и гора оцена а то је 1, 78. Какав одговор на то имају менаџери људских ресурса у Србији, јер ипак они се највише питају око запослених, или бар мисле да се питају?