Autor: Ljuba Slijepčević,
Pravosudna akademija, Novi Sad

 

Uvod

Tempo modernog života, zahtevi privrede i razvoj informacionih tehnologija i njena sve veća primena na radnom mestu doveli su do promena načina rada kod poslodavca. Prvi put, rad na daljinu javio se sedamdesetih godina prošlog veka, kada je i nastala kovanica "teleworking" koju je po prvi put upotrebio Džek Nils da bi označio vrstu posla u kojem zaposleni uživaju veću fleksibilnost u vezi mesta i vremena obavljanja svog posla.

Dalji razvoj interneta, intraneta, Lan, Wlan, VoIP, videokonferencija i slično doveo je do većih mogućnosti za decentralizaciju radnog mesta. Danas, sve veći broj zaposlenih može da radi na daljinu, daleko od prostora svog poslodavca, koristeći nove tehnologije. Danas, jednom prosečnom zaposlenom, laptop i Wi-Fi konekcija omogućava nesmetan rad sa bilo kog mesta na planeti (kod kuće, iz restorana, sa plaže i sl.).

Rad na daljinu donosi koristi kako poslodavcima, pre svega, kroz smanjenje troškova rada, tako i zaposlenima, pre svega kroz lakše usklađivanje poslovnog i porodičnog života kao i komforniji način organizovanja vlastitog radnog vremena i mesta rada. Neke od prednosti ovakvog načina rada su povećanje zaposlenosti osetljivih kategorija lica kao što su majke sa malom decom, osobe sa invaliditetom, lica koja žive na udaljenim područjima, veća fleksibilnost i smanjenje odsustva zaposlenih sa rada, povećanje produktivnosti, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Takođe, rad na daljinu smanjuje troškove poslodavca koji se odnose na troškove poslovnog prostora i prateće infrastrukture, troškove prevoza zaposlenih, a može da doprinese poboljšanju odnosa sa klijentima i boljem ugledu poslodavca.

S druge strane, rad na daljinu ima i svoje nedostatke, može dovesti do asocijalizacije zaposlenog, on nosi sa sobom posebne specifičnosti u pogledu čuvanja podataka, bezbednosti i zdravlja na radu, metoda ocenjivanja zaposlenih, nadzora nad radom i sl.

Jedan od rastućih problema u vezi rada na daljinu su i prevare koje "igraju na kartu nezavisnosti" kako u pogledu rada tako i finansijske nezavisnosti. Svi potencijalni radnici na daljinu moraju biti svesni da ukoliko ponuda sadrži malo napora, malo ulaganja, a veliki profit, da je velika mogućnost da se radi o prevari.

Rad na daljinu nije primenjiv za sve vrste poslova - tipični poslovi koji se mogu obavljati putem rada na daljinu su vezani za prikupljanje i obradu podataka, planiranje i organizacija projekata, dizajn, savetovanja, pojedini poslovi vezani za unapređenje znanja i sl.

Isto tako treba imati u vidu i da rad na daljinu nije za svakog zaposlenog - to je pre svega posao za one koji, pored potrebnih znanja i veština, poseduju nezavisnost u svom radu, koji su orijentisani na postizanje rezultata, disciplinovani i mogu da rade u skladu sa zacrtanim planom.

Rad na daljinu prema Zakonu o radu

Dosadašnji Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), predviđao je mogućnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće. Radni odnos se zasnivao zaključenjem ugovora o radu. Takođe, bilo je predviđeno da zaposleni poslove može da obavlja sam ili sa članovima svoje uže porodice. Zakon je precizirao da se članovima uže porodice smatraju: bračni drug i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga. Članovi uže porodice koji zaposlenom pomažu u radu nisu u radnom odnosu, niti ostvaruju bilo kakva prava po osnovu takvog rada.

Osim toga, ugovori o radu van prostorija poslodavca mogli su se isključivo ugovarati za obavljanje onih poslova koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Radi efikasnije kontrole ovakvog oblika rada, postojala je i obaveza registrovanja ugovora o radu van prostorija poslodavca kod nadležnog organa lokalne samouprave, u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2002).

S obzirom na to da je postojeće zakonsko rešenje podrazumevalo pre svega fizički, odnosno manuelni rad koje je lice obavljalo kod kuće praveći različite proizvode, u ime i za račun poslodavca Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014) koji je objavljen 21.7.2014. godine, a stupio na snagu 29.7.2014. godine, pored rada kod kuće, uveden je i rad na daljinu, kao jedan od oblika radnog odnosa van prostorija poslodavca. Članom 42 ZOR reguliše se radni odnos van prostorija poslodavca (lčl 42 st 1) Prema novom zakonskom rešenju, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad kod kuće (član 42. stav 2).Rad na daljinu je jedan od fleksibilnih oblika rada.

Zbog specifičnosti rada na daljinu, odnosno van prostorija poslodavca, te praktično i van neposrednog nadzora poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.Zakon o radu u čl 42 st 3  propisuje  da ovi ugovori, pored obaveznih elemenata definisanih članom 33, sadrže i:

 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Sam  Zakon nije definisao rad na daljinu, polazeći od napred navedenih teorijskih, međunarodnih, evropskih koncepata, te bi s obzirom na postojeću praksu u stvarnom životu kako u svetu tako I kod nas  prilikom utvrđivanja rada na daljinu trebalo  bi da budu ispunjeni neki od sledećih uslova:

1) da se rad obavlja na mestu koje nije mesto rada u prostorijama poslodavca, a ne mora da bude ni kod kuće;bitno je da je van prostorija poslodavca(napr više IT zakupi jedan poslovni proctor u kojem obavljaju posao svatko za svog poslodavca)

2) upotreba informacionih tehnologija i elektronskog prenosa podataka

3) da se rad obavlja permanentno ili kontinuirano da ima stalni karakter, a ne izuzetno

4) da je zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca

Istovremeno, obezbeđena je radnopravna zaštita ove kategorije zaposlenih tako što je propisano da osnovna zarada ovih zaposlenih ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima čl 42 st 4 ZOR.

Odredbe Zakona u vezi sa rasporedom radnog vremena, prekovremenim radom, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zaposleni koji radi van prostorija poslodavca ostvaruje prava na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva. Posebno je propisano da se količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju na osnovu ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca ne mogu odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Naravno, i ovde je u skladu sa članom 8. Zakona ostavljena mogućnost da se kolektivnim ugovorom ,opštim aktom ili ugovorom o radu mogu utvrditi povoljniji uslovi rada, što je naročito značajno kod ovakvih fleksibilnih oblika rada, poštujući pri tome zakonom utvrđena prava.

Ostala je odredba Zakona po kojoj poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Napominjemo da je brisanjem člana 46. dosadašnjeg Zakona o radu ukinuta obaveza registrovanja ugovora o radu van prostorija poslodavca kod nadležnog orana lokalne samouprave. Prelaznim odredbama uređeno je da danom stupanja na snagu Zakona prestaje da važi Pravilnik. Podaci o ovim, kao i drugim, ugovorima vodiće se u Jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Regulisanje rada na daljinu na međunarodnom i evropskom nivou

Konvencija MOR br. 177 rad kod kuće

Međunarodna organizacija rada koju je u Ženevi sazvalo Upravno veće Međunarodnog ureda rada, sastavši se na svom osamdeset i trećem zasedanju 4. juna 1996, uvažavajući činjenicu da su mnoge konvencije i preporuke o uslovima rada primenjive i na radnike od kuće, kao i da ovakav rad sadrži specifičnosti, usvojila je Konvenciju o radu od kuće br. 177 o radu kod kuće.

Član 1.ove Konvencije pojašnjava šta znači rad kod kuće :

“(a) izraz rad kod kuće znači posao obavljan od strane osobe  koja se navodi kao radnik kod kuće,

(i) u njegovom ili njezinom domu ili na drugom mjestu njegovog ili njezinog izbora , osim radnog prostora poslodavca;

(II) radi naknade za rad;

(III) koji rezultira u produktu ili usluzi određenoj od strane poslodavca , bez obzira na to tko osigurava opremu, materijal ili druga proizvodna sredstva,

osim  ako ova osoba ne posjeduje stupanj autonomije  i ekonomske neovisnosti potrebne da bi je  se smatralo nezavisnim radnikom po državnim zakonima, propisima ili sudskim odlukama;

(b) osobe sa statusom zaposlenika ne mogu postati radnikom kod kuće po smislu ove Konvencije samo zbog toga što kao zaposlenici povremeno obavljaju posao kod kuće, a ne  na uobičajenom radnom mestu;

(c) izraz poslodavac znači osoba , fizička ili pravna, koja, direktno ili putem posrednika i  bez obzira na to jesu li posrednici omogućeni državnim zakonodavstvom, izdaje  poslove za obavljanje kod kuće,  radi izvršenja njegove ili njezine poslovne aktivnosti.”

U stavu Člana 2.konvencije navodi se da se ova  Konvencija odnosi na sve osobe koje obavljaju posao kod kuće u smislu članka 1.                                          

Konvencija upućuje države članice da promovišu, koliko je to moguće, jednak tretman zaposlenih od kuće sa drugim zaposlenima, uzimajući u obzir specifičnosti rada od kuće.

Jednaki tretman treba podsticati posebno u vezi sa zaštitom od diskriminacije u pogledu zapošljavanja i zanimanja, bezbednosti i zdravlja na radu, zarada, pristupom stručnom usavršavanju, zaštitom materinstva, obaveznim socijalnim osiguranjem i td.

Konvencija dalje propisuje da će se nacionalne politike kojima se reguliše rad od kuće sprovoditi kroz zakone, kolektivne ugovore ili na drugi prigodan način, u skladu sa nacionalnom praksom.

Propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu će se primenjivati i na zaposlene od kuće, uzimajući u obzir specifičnosti takvog rada.

Države potpisnice Konvencije treba da obezbede adekvatan inspekcijski nadzor, kao i da propišu odgovarajuće kaznene odredbe za nepoštovanje zakona u vezi rada od kuće.

Evropski okvirni sporazum o radu na daljinu

Rad na daljinu je rastuća pojava i u zemljama Evropske unije. U 2005. godini evropski prosek iznosio je 8% (EU-27). Najveća stopa rada na daljinu zabeležena je u Češkoj i Danskoj, zatim u zemljama Beneluksa i nordijskim zemljama, a najmanja u Bugarskoj. Kada se gleda po sektorima, rad na daljinu najviše je zastupljen kod poslova vezanih za nekretnine, finansijsko posredovanje i obrazovanje, a gledano prema obrazovanju za rad na daljinu se najviše angažuju visoko kvalifikovani radnici.

Najveći korak ka regulisanju radnika na daljinu na Evropskom nivou ostvaren je, u okviru Evropske strategije zapošljavanja, kada je Evropski savet pozvao socijalne partnere da pristupe pregovorima radi zaključivanja sporazuma kojim bi se modernizovala organizacija rada, uključujući tu i fleksibilne oblike rada, između ostalog i rad na daljinu.

Konsultacije i pregovori socijalnih partnera na evropskom nivou (ETUC, UNICE i CEEP) rezultirali su donošenjem Okvirnog sporazuma o radu na daljinu potpisanog 16.7.2002. godine, koji predstavlja prvi evropski autonomni sporazum.

Okvirni sporazum o radu na daljinu definiše rad na daljinu kao oblik organizacije i/ili izvođenja rada uz upotrebu informacionih tehnologija, u okviru ugovora o radu, u kojem se posao, koji bi se mogao obavljati u prostorijama poslodavca, redovno obavlja van tih prostorija.

Zaposleni na daljinu je svaka osoba koja obavlja rad na daljinu, u skladu sa datom definicijom.

Socijalni partneri vide rad na daljinu i kao način na koji tvrtke i organizacije javne uprave mogu modernizirati organizaciju posla i kao način na koji radnici mogu uskladiti poslovni i društveni život,koji im daje veću autonomiju u ispunjavanju njihovih zadaća.

Kako bi Evropa dobila najviše koristi od informacijskog društva,mora poticati ovaj novi oblik organizacije rada tako da fleksibilnost I sigurnost idu zajedno, kvaliteta radnih mesta bude poboljšana te da se poboljšaju mogućnosti za osobe s invaliditetom na tržištu rada.

Važno je napomenuti da Okvirni sporazum ustanovljava rad na daljinu kao dobrovoljan, kako za zaposlenog tako i za poslodavca. Rad na daljinu može biti ustanovljen prilikom zasnivanja radnog odnosa, ili kasnije u toku rada. Ukoliko radni odnos nije zasnovan za rad na daljinu, a poslodavac zaposlenom predloži takav rad, zaposleni ima pravo da odbije takvu ponudu. Princip dobrovoljnosti štiti i poslodavca koji ima pravo da ne prihvati zahtev zaposlenog da radi na daljinu.

Pozivajući se na Direktivu Saveta 91/533/EEZ, sporazum propisuje obavezu poslodavca da zaposlenog informiše o uslovima rada. Specifičnosti rada na daljinu obično zahtevaju dodatne informacije u vezi sa nadzorom, načinom izveštavanja i slično.

Okvirni sporazum donosi bolje radne uslove za zaposlene na daljinu. Zaposleni na daljinu uživaju ista prava kao i uporedivi zaposleni koji radi u prostorijama poslodavca.

Pored obezbeđivanja jednakog tretmana Okvirni sporazum identifikuje i specifične aspekte rada na daljinu, kao što su zaštita podataka, zaštita privatnosti, bezbednost i zdravlje na radu, organizacija rada, stručno usavršavanje i kolektivna prava.

Poslodavac je odgovoran za preduzimanje posebnih mera vezanih za zaštitu podataka koje zaposleni na daljinu koristi i obrađuje u profesionalne svrhe. Zaposleni je dužan da se pridržava pravila vezanih za zaštitu podataka.

Važan aspekt rada na daljinu su pitanja vezana za zaštitu privatnosti. Obaveza poslodavca je da poštuje privatnost zaposlenog na daljinu. Poslodavac je posebno dužan da zaposlenog obavesti o bilo kakvim restrikcijama u upotrebi IT opreme i tehnologije za elektronski prenos podataka (internet).

Okvirni sporazum propisuje i da sva pitanja vezana za opremu, troškove i odgovornost moraju biti jasno definisana pre početka rada. Opšte je pravilo da je poslodavac odgovoran za osiguranje, instalaciju i održavanje opreme potrebne za redovan rad na daljinu, kao i za naknadu troškova nastalih upotrebom te opreme radi obavljanja posla. Takođe, poslodavac je dužan da zaposlenom osigura tehničku podršku. Zaposleni ima obavezu da se sa dužnom pažnjom brine o opremi koja mu je data na raspolaganje.

U pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, Okvirni sporazum propisuje da je poslodavac dužan da primenjuje pravila bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Direktivom 89/391 EEZ i važećim, iz nje, poisteklim direktivama, nacionalnim zakonodavstvom i kolektivnim ugovorima.

U okviru važećeg zakonodavstva, kolektivnih ugovora i pravila preduzeća, zaposleni na daljinu sam upravlja organizacijom svog radnog vremena.

Zahtevi u pogledu količine i kvaliteta posla zaposlenog na daljinu jednaki su onima postavljenim uporedivim zaposlenima koji posao obavljaju u prostorijama poslodavca. Takođe, poslodavac je dužan da osigura sprovođenje mera kojima se sprečava izolacija zaposlenih na daljinu od ostatka radne zajednice u preduzeću, pružajući im priliku za redovne susrete sa kolegama ili omogućavanjem pristupa

Zaključak

Regulisanjem rada na daljinu dobijen je zakonodavni okvir za jedan oblik rada koji je već regulisan međunarodnim instrumentima , a koji se  pojavio u praksi i za koji možemo očekivati da će sa vremenom biti sve prisutniji. Uvođenjem rada na daljinu koji predstavlja  fleksibilni oblik rada  u naš pravni sistem prepoznata je potreba poslodavaca za modernizacijom organizacije rada, kao i potreba zaposlenih da na lakši I bezbedniji način  usklade svoj profesionalni, privatni i porodični život.

1)Zakon o radu

2)Konvencija MOR 177

3)Evropski i nacionalni socijalni dijalog -Ova publikacija je pripremljena u okviru projeta WIM

„Uključivanje radnika za bolje i održivije upravljanje preduzeća  u Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji“ koji je kofinansiran  od strane Evropske komisije

4) http://www.eurofound.europa.eu/eiro/studies/tn0910050s/index.htm

5) OKVIRNI SPORAZUM O RADU NA DALJINU http://erc-online.eu/wp-content/uploads/2014/04/2008-01870-E.pdf

TEKST JE OBJAVLJEN U PRAVNOM INFORMATORU BROJ 12. GODINA 2015

DECEMBAR 2015.

Sajt na kojem je moguće videti uvod u rad http://www.informator.rs/rad-na-daljinu-prema-zakonu-o-radu-konvenciji-mor-br.-177-i-evropskom-okvirnom-sporazumu.html

 

Posetite i ostale naše sajtove:

 www.najboljiusrbiji.rs

www.hrkomora.rs

www.nacionalnaakademija.rs